Vidojković: Ako Putin naredi jedno, a Vučić drugo, ne može se znati koga će poslušati onaj kome su oni naredili

Vidojković je u u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije ocenio da Vučić svakog dana drži „nebulozne“ konferencije za novinare i da je sam pristao „na ulogu vrhovnog božanstva i čarobnjaka iz Oza“.

Kako je primetio, on stalno mora da upozorava, plaši i „reži“, pošto je sve to „sredstvo vladanja“.

Ukazujući da je medijska scena „zatrovana do kraja“, Vidojković je ilustrovao da smo pre nekoliko dana „imali kuče koje se ujelo za rep“, aludurajući na napad režimskih medija na glavnog i odgovornog urednika TV Hepi Milomira Marića.

Njega ne bi čudilo da je Marić sam protiv sebe pisao tekst, ali upozorava da je medijska situacija „opasna“, jer je čoveku koji je sve vreme „nunao ovu vlast“, preko noći i zbog neproverene fotografije, iscrtana „meta na čelu“.

Šta bi tek moglo da se desi onima koji su već godinama mete, budući da je „sve u rukama jedne porodice i njihovih poslušnika“, pa možemo samo da se pitamo šta bi to i kada moglo da bude, predočio je Vidojković.

On smatra da su pritisci na objektivne novinare enormni, ali da ništa manji nisu ni pritisci ni na „režimske“ novinare, pošto su „pristali na pakt s đavolom, jer imaju malo dete i nemaju drugi izvor prihoda“.

Za sebe Vidojković kaže da je i sam odabrao pritisak, jer nije želeo da ćuti i nije hteo da se bavi „lajf stajl – plejboj novinarstvom“ kojim se bavio do 2012. godine.

Kako je opisao, on je osetio potrebu da odmah „nagazi na vrat čudovištu od vlasti koje je počelo da se razvija 2012. godine“.

Prema njegovom tumačenju, to nije bilo isto kao u vreme kada je prethodnim vlastima „gazio po vratu“, jer su one bil demokratske, dok je aktuelna vlast odmah pokazala netrpeljivost prema bilo kakvoj kritici.

Govoreći o pretnjama nasiljem i smrću koje dobija, Vidojković je objasnio da bi „potpuno lud“ kada bi, poput nekih novinara, išao opušteno ulicom i mislio da mu se ništa neće desiti.

Uveren je da su svi novinari u situaciji „idealne žrtve“ koja bi, ukoliko joj se nešto desi, značila ne samo aktuelnom režimu, već i nekom drugom.

„To što možda režim neće da te smakne ili da te napadne ne znači da neki ruski faktor koji je jak u ovoj zemlji neće to da ti uradi“, precizirao je Vidojković.

On je naglasio da je režim doveo situaciju do usijanja i da „mi nemamo poverenja u institucije sistema“, zbog čega je, na osnovu sopstvenog iskustva, zaključio da „nema svrhe prijavljivati pretnje ubistvom“.

Govoreći o izveštavanju o ratu u Ukrajini, Vidojković je uočio da u Srbiji o tom ratu ima „sramno malo informacija“ i poručio da bi u svakoj redakciji trebalo da budu dva novinara koji bi neprekidno pratili šta se dešava i objektivno izveštavali.

Prema njegovom viđenju, taj rat se u Srbiji posmatra kao da nije vest i kao da se dešava „tamo negde, a zapravo imamo situaciju da je ruski uticaj sve jači i pogubniji“.

Vidojković nije siguran koliko Aleksandar Vučić „ima kontrolu nad ruskim uticajem, jer mi volimo da umišljamo da on ima kontrolu nad svim i svačim“.

Ocenjujući da je predsednik Rusije Vladimir Putin „jača politička figura“ od Vučića, on je konstatovao da se, „ako Putin naredi jedno, a Vučić drugo, ne može znati koga će poslušati onaj kome su oni naredili“.

Kada je u pitanju izveštavanje o kosovskom problemu, Vidojković je rekao da postoji samo ideja da je „izdajnik onaj ko se nešto dogovori o Kosovu“.

On je predočio da je 1999. godine Srbija „izgubila rat“ i da je Kosovo „okupirano kao rezultat kapitulacije i Kumanovskog sporazuma“, ali da režim predstavlja kao da se ništa od toga nije desilo i kao da i dalje ima kontrolu.

„Kosovska sudbina je u rukama naroda koji živi na Kosovu“, a njega 95 odsto čine Albanci, zaključio je Vidojković.