Vidojković: Tek ovde u potpunosti shvatamo kakav nam je život bio poslednjih godina

„Za početak, možemo da izlazimo napolje. Niko me ne prepoznaje. Ovo je civilizovana sredina, fizički, mentalno i duhovno daleko od primitivizma i zla u kojima se Srbija davi. Tek ovde u potpunosti shvatamo kakav nam je život bio poslednjih godina“, rekao je Vidojković u intervjuu za Insajder.

Iistovremeno, on kaže da ih oni koji im pomažu savetuju da i dalje budu na oprezu.

„Svaki sumnjiv telefonski poziv, automobil, osobu, zvuk, bilo šta, prijavljujem i to se prosleđuje dalje. Kada povremeno idem u Srbiju, da snimim poneku epizodu DLZ u studiju, neprekidno javljam određenim osobama da li je sve u redu”, objašnjava Vidojković.

Podsećajući u intervjuu da vladajući režim kritikuje od jeseni 2012. godine i da se vrlo brzo našao na „crnoj listi“ i da je bio prisiljen da proda stan kako bi imao od čega da živi.

„Odjednom, nisam više imao gde da pišem kolumne, da promovišem romane, da dajem intervjue… Dakle, još tada mi je bilo jasno da novi režim ne trpi kritiku, za razliku od prethodnog, te da kritičare kažnjava smesta i brutalno. Da nije bilo stana, koji sam 2015. bio prisiljen da prodam, kako bih imao od čega da živim, odavno bih otišao odavde”, rekao je Vidojković.

Podseća da je novinarsku karijeru nastavio snimanjem satirične emisije „390 stepeni“ za ATV iz Banjaluke, ali da je emisija u septembru 2016. ukinuta posle 40 epizoda, nakon čega je sa Nenadom Kulačinom 2017. pokrenuo emisiju „Dobar loš zao“ na TV Šabac.

„Nenad Kulačin i ja znali smo sa kim imamo posla i da će, kako vreme bude prolazilo, represija i odmazde režima biti sve gore. Tako je i bilo. Došao sam do aktuelne situacije donekle pripremljen, ali to ne znači da sam bio spreman da se prepustim saksiji koja bi mi sigurno u jednom trenutku pala na glavu i, još gore, da svoju suprugu, koja niti je javna ličnost, niti se bavi politikom, ostavim da pati u Srbiji, koja joj radi o glavi”, rekao je Vidojković.

On kaže da mu je “život pre evakuacije bio najpre sveden na pojačan oprez“.

„Otkako je to postalo legalno, biber sprej smo nosili i moja majka i supruga i ja. Kako su režimske kampanje, praćene ogromnim brojem pretnji, eksalirale po izlasku romana ’Đubre’ i prelasku DLZ na Nova.rs u oktobru 2020, tako se naš život sveo na četiri zida“, rekao je Vidojković.

Od organizacija koje se bave bezbednošću novinara dobio je upozorenje da, dok god traju kampanje, bude kod kuće.

„Što važi i za moju suprugu, jer, citiram, ‘ne možemo da znamo da se neće nešto desiti njoj, umesto tebi, oni su na sve spremni‘. Strani eksperti zaključili su da je takav život jednak pokušaju ubistva i predložili su našu hitnu relokaciju”, objasnio je Vidojković.

O bezbednosnim procenama nadležnih u vezi sa povratkom u Srbiju Vidojković ne može da govori, ističući kako u procene iz Srbije ne bi verovao ni da postoje.

“Moja procena je sledeća: kada bi sutra prestale sve medijske i internet kampanje protiv mene, kada bi (Aleksandar) Šapić povukao svoje tri tužbe, kada bi mi bilo omogućeno da bez pritisaka pišem kolumne, promovišem knjige i snimam emisiju, tek posle šest meseci bih došao u situaciju da cenim da li je, posle 11 godina iživljavanja nada mnom, došao trenutak da mogu da se osećam bezbedno u Srbiji – i to samo pod uslovom da je vlast promenjena“, zaključio je Vidojković u intervjuu Insajderu.

Novinarska udruženja u međuvremenu su zatražila istragu svih pretnji koje su upućene Marku Vidojkoviću i njegovom kolegi Nenadu Kulačinu, a reakciju nadležnih zatražili su i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i član radnih grupa za zaštitu i bezbednost novinara Veran Matić, kao i međunarodni PEN centar.