Vigor Majić: Simbol Petnice

Njegovo ime je simbol Istraživačke stanice Petnica, jednog od retkih svetski prepoznatljivih brendova Srbije za čiji opstanak se Majić neumorno bori već četiri decenije.

Ovih dana, međutim, došao je u žižu javnosti nakon što je u medijima objavljen njegov govor na jednom od foruma održanih početkom godine, na kome je objasnio kako je vazduh u Srbiji planski iskvaren.

„Najlošiji ugalj koji se na ovim prostorima prodaje zove se ‘kolubara’. Država ima moć da zakonima reguliše pitanja od najopštijeg interesa. Nemam ni trunčicu sumnje da lignit treba napustiti i otvorene kopove zatvoriti i zatravniti. Ceterum censeo, lignit treba zabraniti, a rudnike zatvoriti“, poručio je Majić.

On je rekao i da se ključni skok zagađenosti desio pre četiri-pet godina, a u Beogradu pre godinu dana, zato što postoji ugljarska mafija koja otkopava jalovinu. Kao krivca u svom govoru je imenovao REIK „Kolubara“ jer je dozvolila da se jalovina sa 30-40 odsto gline prodaje kao ugalj za jeftine pare.

Nije se Majić libio da za problem, koji smatra da je ravan kolektivnom sporom samoubistvu, „prozove“ javno preduzeće REIK „Kolubara“.

Godinama je poznat kao beskompromisan borac za kvalitetno obrazovanje i oštar kritičar tradicionalnog školskog sistema i neuspelih reformi.

Jedan je od retkih koji je imao hrabrosti da opovrgne romantičarsko uverenje javnosti da smo zemlja talentovanih đaka.

Najzaslužniji što za „najveći stvarni obrazovni eksperiment i najveću inovaciju u domaćem obrazovanju u poslednjih sto godina“, kako je svojevremeno opisao Petnicu, i danas vlada nesmanjeno interesovanje đaka.

U autorskom tekstu na stranicama Danasa povodom tri i po decenijama Istraživačke stanice opisao je „tajnu“ njenog uspeha i opstanka: „Za ovih 35 godina Petnica je uspela da ne bude poligon razmetanja, jeftine reklame, glaziranih bajki i fluktuacija dnevnih parola i lažnih snova. Da je tu popustila stalnim pritiscima, možda bi lakše rešila neke od svojih bolnih problema.“

Vigor Majić je rođen 1957. godine u Opatiji.

Osnovnu i srednju školu je završio u Loznici, dok je u Beogradu studirao na Medicinskom i Prirodno- matematičkom fakultetu.

Bio je aktivan u organizaciji Mladih istraživača na Beogradskom univerzitetu, u Mladim istraživačima Srbije i u omladinskoj organizaciji u oblasti obrazovanja i nauke.

U Istraživačku stanicu Petnica je došao 1982, gde je, sa manjim prekidima, ostao do danas.

Sredinom osamdesetih godina bio je na čelu Izvršnog odbora Republičke zajednice nauke.

U studentskim danima bavio se novinarstvom, bio član redakcije časopisa „Gledišta“ i pisao za „Galaksiju“ i „Vreme“.

U periodu 2001-2002. godine obavljao je funkciju zamenika ministra prosvete Gaše Kneževića u vladi Zorana Đinđića.

Objavio je više radova u domaćim i međunarodnim časopisima na temu obrazovanja, nauke, rada sa talentima, ekologije itd.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Živi u Valjevu.