Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko izjavio je juče da je masovna glad u zemlji početkom 1930-ih bila „ubistvo izgladnjivanjem“, na ceremoji obeležavanja godišnjice koju bojkotuje ruski predsednik. Rusija zamera Ukrajini što 75. godišnjicu velike gladi koja je vladala 1932-33, koristi da upotpuni listu optužbi na račun Moskve što čini otkako je u Ukrajini 2004. nakon „narandžaste revolucije“ prozapadna vlast.

Ta lista uključuje spor oko isporuke ruskog gasa Ukrajini, težnje ukrajinskog predsednika da njegova zemlja postane članica NATO, kao i zahtevi da ruska crnomorska flota do 2017. napusti Krim.

Juščenko je još jednom ponovio da je velika glad dovela do „genocida“ nad ukrajinskim narodom. „Glad koja je vladala 1932-33. nije bila smrt izgladnjivanjem, većubistvo izgladnjivanjem. To je bio u stvari genocid. To je bila namerno izazvana i jasno isplanirana glad“, rekao je Juščenko na skupu održanom u zgradi ukrajinske opere. Cilj je bio da se podrije snaga Ukrajine i ubije svaka nada obnavljanja ukrajinske države, kazao je Juščenko. Ukrajinski predsednik nije, međutim, direktno optužio Rusiju, koja odbacuje ukrajinske ocene tog događaja kao „genocida“, navodeći da su žrtve velike gladi bile mnoge etničke zajednice u bivšem Sovjetskom Savezu.

Skupu je pored ostalih prisustvovao i gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, a novoizabrani predsednik SAD Barak Obama poslao je poruku u kojoj se navodi da buduće generacije moraju biti upoznate sa tim istorijskim događajem. Desetak zemalja je do sada proglasilo veliku glad u Ukrajini za genocid, dok Rusija odbacuje takve ocene i tvrdi da su i druge etničke grupe bile žrtve te gladi. Tokom najtežeg perioda velike gladi 1932-33. u Ukrajini je svakodnevno umiralo i do 25.000 ljudi. Ruske vlasti su decenijama negirale da se taj događaj uopšte dogodio.

U međuvremenu, papa Benedikt Šesnaesti osudio je sovjetski režim tridesetih godina prošlog veka koji je, prema njegovim rečima, odgovoran za „veliku glad“ tokom koje su milioni ljudi umrli u Sovjetskom Savezu.

Anatolij Olijnik: Neugasiva sveća

Beograd – Povodom 75-godišnjice tragičnih događaja u 33 zemlje gde žive pripadnici ukrajinske dijaspore organizovana je akcija „Neugasiva sveća“. Jedna od njenih etapa odvijala se od 8 do12. septembra u Srbiji pod geslom „Ukrajina pamti, svet priznaje“.

Anatolij Olijnik, ambasador Ukrajine u Srbiji, u specijalnoj izjavi za Danas ističe: – U ime lepše budućnosti za čitavo čovečanstvo Ukrajinci nastoje da ne dozvole da se istina o Velikoj gladi ugasi u istorijskom sećanju. Po ocenama istoričara, za nepunih godinu dana – od jeseni 1932. do početka leta 1933. od veštački izazvane gladi u Ukrajini je umrlo blizu 10 miliona ljudi. Umiralo je 17 ljudi svakog minuta, hiljadu na sat, 25.000 dnevno.

Tri četvrtine stoleća, koliko je proteklo od tih strašnih događaja, čine približno srednji ljudski vek. Broj svedoka gladi svake godine smanjuje se geometrijskom progresijom. Ali, istina o ovom zločinu protiv čovečnosti zauvek će ostati u srcima ne samo Ukrajinaca, većčitave civilizovane međunarodne zajednice. Dosad su mnoge države, međunarodne organizacije, regionalne vlade i parlamenti širom sveta priznali da je glad u Ukrajini bio genocid ili zločin. Evropski parlament je 23. oktobra 2008. usvojio rezoluciju u kojoj se kaže da je to bila „veštački izazvana glad“ i „stravičan zločin protiv naroda Ukrajine i protiv čovečnosti“. Neka sećanje na tu strašnu tragediju našeg naroda postane garancija da se ona nikad više neće ponoviti u istoriji čovečanstva – ističe ambasador Olijnik u izjavi za naš list. R. G.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari