Vila je „samo“ kulturno dobro

To je navedeno u informaciji koju je Agencija za restituciju dostavila našoj redakciji, uz pojašnjenje da je ta Agencija vratila vilu i zemljište naslednicima, na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

„Odluka Agencije potvrđena i od strane drugostepenog organa, Ministarstva finansija, nadležnog za rešavanje po žalbama na rešenja Agencije“, piše u odgovoru.

Kako je Danas pisao, objekat na Palisadu je nakon Drugog svetskog rata oduzet beogradskom advokatu Aleksandru Pavloviću i postao je državno vlasništvo, koje je pod zaštitom države. Kasnije je njime raspolagala RTS ali je, pre neku godinu u postupku restitucije, vraćen naslednicima.

Oni su vilu i zemljište prodali beogradskoj firmi „Stan projekt“, koja u neposrednoj blizini tog objekta gradi kompleks „Titova Vila Apartments & SPA“, a koji će biti useljiv od juna ove godine.

Gradilište, na kome je posečena borova šuma, zahvata oko dva hektara, a taj projekat, prema nezvaničnim informacijama, vredan je oko 15 miliona evra.

Na pitanje Danasa kako je moguće da se vila vrati naslednicima, iako je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, u Agenciji navode da „Zakon o kulturnim dobrima predviđa da se, u zavisnosti od svog značaja, kulturna dobra razvrstavaju u tri kategorije – kulturna dobra, kulturna dobra od velikog značaja i kulturna dobra od izuzetnog značaja“.

„Titova vila na Zlatiboru je proglašena za kulturno dobro, a Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je predviđeno da ne mogu da se vrate u naturalnom obliku samo kulturna dobra od izuzetnog značaja. Kako Titova vila ima zaštitu kao kulturno dobro, ne postoje smetnje za njeno vraćanje, budući da ne mogu da se vrate samo kulturna dobra od izuzetnog značaja“, piše u dopisu i navodi se da „ni po Zakonu o kulturnim dobrima, a ni po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ne postoje smetnje da kulturna dobra budu u privatnoj svojini“.

Takođe, navodi se da „Agencija nema obavezu da, prilikom vraćanja nepokretnosti, koja su kulturna dobra i kulturna dobra od velikog značaja, traži saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika, niti bilo čiju drugu saglasnost, već da, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi, donosi rešenje o vraćanju imovine“.

O rekonstrukciji vile, koju je investitor najavio, u Agenciji navode da se izgled, namena i svojstvo takvih objekata ne mogu menjati bez odgovarajućih saglasnosti, te da je to uređeno Zakonom o kulturnim dobrima, Zakonom o planiranju i izgradnji, a posebno se uređuje i planskim aktima.

„Na takvim objektima nije dozvoljena bilo kakva građevinska intervencija, bez prethodne saglasnosti zavoda za zaštitu spomenika. To znači da se građevinska dozvola ne može izdati bez saglasnosti zavoda i, ukoliko pri projektovanju, nisu poštovani uslovi koje je propisao zavod, bez obzira na to u čijoj svojini je objekat – privatnoj ili javnoj (državnoj)“, zaključuje se u odgovoru koji je Agencija dostavila Danasu.

Nadležnost opštine

Agencija ističe da lokalna samouprava odlučuje o tome na kojim parcelama se može ili ne može graditi i da izdaje građevinske dozvole za stambene objekte. „Za zemljište oko Titove vile na Zlatiboru upravo je opština Čajetina, 29. januara 2019. godine izdala građevinsku dozvolu za izgradnju sedam stambenih objekata, što se može videti u e-katastru nepokretnosti, elektronskoj bazi Republičkog geodetskog zavoda, koja je dostupna svim građanima“, piše u dopisu Agencije dostavljenom Danasu.