Vilijam Voker: Trenutno bez posla

Poslednji u nizu histeričnog napada onih koji su tokom devedesetih vodili rat na Kosovu, a danas su na najvišim državnim funkcijama, dogodio se zbog izjave Vilijama Vokera, bivšeg šefa Kosovske verifikacione misije OEBS, o tome da ima plan za ostvarenje projekta Velike Albanije. Voker je, govoreći na svečanosti 17 godina od osnivanja Alijanse za budućnost Kosova, rekao da želi da predstavi „novi projekat na kojem radi“, koji je „za sve Albance, na Kosovu, u dijaspori, u Albaniji“. „Radim na zajedničkom projektu na njihovom ujedinjenju. Albanci u svetu su bili ujedinjeni devedesetih isključivo u svrhu oslobađanja Kosova. Bio sam sa njima kada su proglasili nezavisnost. Albanci su dobili i došli su zajedno da slavimo, sada je vreme posle nezavisnosti, za poslednji korak, da svi budemo zajedno, da se ostvari ovo dostignuće“, rekao je Voker. Da li je Voker mislio i na Albance koji, recimo, žive u Australiji, da se i ta država ujedini sa Albanijom, ili je mislio na takozvani osećaj zajedništva svih Albanaca širom sveta, o kakvom se i u Srbiji često govori, ostalo je nejasno. U svakom slučaju, Voker nije spomenuo – veliku Albaniju. S druge strane, nije reagovao ni na najavu srpskih zvaničnika da će se žaliti UN zbog te njegove izjave – odnosno, nije demantovao ili dodatno objasnio da nije mislio na Veliku Albaniju, što otvara mogućnosti svima onima koji bi da profitiraju na semenu zla i razdora dva naroda, a, pre svih, na nesreći žrtava – bez obzira što se radi o izjavi jednog jednog potpuno privatnog lica, bez ikakvih nadležnosti i funkcija.

Voker je čovek, čiji izveštaj o zločinu srpskih snaga u Račku, bio kap koja je prelila čašu i opredelila NATO da bombarduje Srbiju. Za zvaničnu srpsku politiku, izveštaj je falsifikovan.

Rođen juna 1935. u Nju Džersiju. Diplomirao političke nauke, a pre nego što je došao na Kosovo, imao je za sobom gotovo četrdesetogodišnje diplomatsko službovanje, pretežno u Latinskoj i Centralnoj Americi. Na ove prostore dolazi sredinom devedesetih i to u ratom zahvaćenu Hrvatsku. „Gurnuli su mi u ruke užarene krompire…“, rekao je preuzimajući dužnost na Kosovu.

Direktno je zaslužan za pregovore sa UČK-om i za novembarsko oslobađanje kidnapovanih novinara Tajnuga i dva funkcionera Demokratskog saveza Kosova. Uz pomoć međunarodne zajednice posredovao je u oslobađanju zarobljenih vojnika VJ.

 Trenutno je bez posla, pa se njegov gore opisani „projekat“ objašnjava potrebom da „zaradi koji dinar“.

Oženjen je, otac četvoro dece.