Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIRMelanholična ljubavno-porodična priča „Pariz – Teksas“, sa fatalnom Nastasjom Kinski i muzikom bluzera Reja Kudera, prikazana na Festu 1985, bila je dovoljna da zavolimo Vima Vendersa, a ta naša opčinjenost jednim od najintrigantnijih evropskih reditelja današnjice potvrđena je i nekoliko godina kasnije, 1987, njegovim drugim remek-delom, filmom „Nebo nad Berlinom“, u kojem se anđeo (u fantastičnom tumačenju Bruna Ganca) odriče besmrtnosti zbog ljubavi koju želi da proživi.
Velikom magu pokretnih slika, scenaristi, fantastičnom fotografu, producentu i angažovanom intelektualcu koji je svih ovih decenija ostao istinski levičar, u petak, 13. avgusta, na otvaranju 27. Sarajevskog filmskog festivala, uručena je nagrada „Počasno srce Sarajeva za životno delo“. Venders je ovo simbolično srce, koje svakako sugeriše i sva naša srca na balkanskom prostoru, primio dan pred svoj 76. rođendan (rođen je 14. avgusta 1945).
Nemački sineasta koji se u svojim filmovima najviše bavio emocijama, suštinom života i posledicama političkih i društvenih događaja na male, obične ljude, laureat dve kanske Zlatne palme i Gran prija, Zlatnog lava u Veneciji, nagrade BAFTA, Cezar, dva Oskara Evropske filmske akademije, Srebrnog medveda u Berlinu…, na nagradi u Sarajevu zahvalio se rečima da su oči vredan alat, ali da je najvažniji organ za filmaša njegovo srce.
„U svim svojim filmovima, igranim, dokumentarnim i kratkim art ostvarenjima („Alis u gradovima“, „U toku vremena“, „Američki prijatelji“, „Stanje stvari“, „Do kraja sveta“, „Lisabonska priča“, „Nasilju je kraj“, „Buena Vista Social Club“, „Hotel od milion dolara“, „So i zemlja“…), Venders je svoje ideje povezivao sa snovima, srcem, melanholičnim pejzažoma i muzikom, sarađujući sa najvećim bluzerima i rokenrol muzičarima.
„Postoji nešto što rokenrol i filmovi imaju zajedničko, osim što pripadaju popularnoj kulturi. Oni su istovremeno ostrva otpora i potencijalno revolucionarni, jer nam kroz svoj smeli i radikalni ključ pružaju mogućnost da razmišljamo i o našim životima i o kulturi“, govorio je Venders.
A početkom marta 2006, posle Festa koji je zatvoren njegovom ljubavnom dramom „Kad prošlost zakuca“, u kojoj glavni junak, zaboravljena vestern zvezda ruinirana burnim životom, alkoholom i drogama, jednog dana saznaje da negde ima dete, Venders je šetao beogradskim ulicama. Reditelj koji je obeležio epohu, sa svojim fotoaparatom ovekovečio je Kalemegdan, Knez Mihailovu i Balkansku ulicu…, ali i romsko naselje Marinkova bara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
