U otkrivanju vrela sa kojih su potekla prva slova na svetu veliku pomoć pruža etimologija u sadejstvu sa akrofonijom, pri čemu nije dovoljno da reč za pojam koji je nadahnuo prve alfabetiste počinje istim glasom kao u nekoj današnjoj reči indoevropskog jezika.
Takve sličnosti mogu biti varljive ukoliko se slika ne proširi na reči očekivane u vreme nastanka fonetskog pisma.
Ovo je jedno od osnovnih načela kojih se držao Boris Hlebec, autor knjige Vinčanski koreni pisama evropskih i bliskostočnih, koja je nedavno objavljena u izdanju beogradskog NNK Internacional. Hlebec je naučnik na glasu, vodeći srpski anglista, dugogodišnji redovni profesor na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, prevodilac, leksikograf, autor više rečnika engleskog jezika i knjige Rečnik slenga. Englesko-srpski, srpsko-engleski, nadaleko poznate, dopunjavane i štampane u nekoliko izdanja.
Knjizi Vinčanski koreni pisama… prethodilo je delo Vinčanski kod koje se u izdanju Čigoja štampe iz Beograda pojavilo 2017. i dobilo pohvale stručne javnosti. Paleografska proučavanja kojima se Hlebec bavi sad su nastavljena. Konsultujući naučna dostignuća svetski poznatih istraživača drevnih pisama, autor pokazuje da je vinčansko pismo (srbica) „slikovno pismo sa širih prostora današnje Srbije i drugih balkanskih zemalja“ osnova prvih pisama u istoriji čovečanstva. Drugim rečima, da je prevaziđena ustaljena predstava o tome da je sumersko klinasto pismo najstarije pismo na svetu.
Vinčanski koreni pisama… donose opis porekla i nastanka 35 slova koja su postojala u različitim fazama razvoja svetskih pisama; svako poglavlje posvećeno je jednom slovu, od A do Š, uključujući stare i nove hipoteze vezane za njega, kao i vizuelne šeme razvoja kako bi „čitalac imao jasniju sliku o karikama u lancu prenošenja slova iz jedne sredine u drugu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
