Vino, začin života

U istoriji grada Negotina zabeleženo je da se vino iz tog kraja, pre dva veka, pilo u Beču. Tada su vina iz Negotinske krajine bila toliko cenjena da je Austrougarska u Negotinu imala konzulat kako bi lakše trgovala krajinskim vinima. U to doba filoksera je harala francuskim vinogradima, pa se Krajina pojavljuje kao značajan izvoznik vina u Francusku, Nemačku i Rusiju. Enolozi kažu da ova opaka bolest ništa nije mogla domaćoj lozi uzgajanoj na živom pesku uz obale Dunava.

– Prvi pisani dokument o proizvodnji vina u Negotinskoj krajini potiče iz 1530. godine i u njemu se vidi da je proizvodnja vina bila vrlo značajna na ovim prostorima. Procvat vinogradarstva i vinarstva dešava se krajem XIX veka kada su evropski vinogradi zaraženi filokserom, pa je istočna Srbija, a posebno Negotinsko vinogorje snabdevalo vinom i najpoznatije francuske vinarije. Tada se čabar vina, oko 50 litara, prodavao za jedan zlatnik sa Napoleonovim likom. U to doba 1891. osniva se voćarsko vinogradarska škola i prva vinarska zadruga, a na periferijama sela grade se kamena naselja pivnice (pimnice) koje i danas postoje i skoro bez ikakvih promena služe proizvodnji i čuvanju vina, ispričao nam je Dragoslav Ilić, fotograf i vinar, sekretar Udruženja vinara Negotinske krajine.

Glavna ideja oko koje je formirano ovo udruženje je podizanje kvaliteta i promocija vina iz ove regije, objasnili su nam članovi, naglašavajući da potreba da se ovako udruženje formira proizilazi iz činjenice da je neki vid organizovanja vinara u jednoj regiji presudan za ozbiljnije brendiranje i definisanje jedne regije na tržištu vina u Srbiji danas. Osnovano 2006. godine, Udruženje negotinskih vinara okuplja 14 od ukupno registrovane 22 vinarije.

– Negotin, kao jedan od najstarijih tradicionalnih regiona Srbije gde se uzgaja grožđe, morao je da se organizuje i da pokuša da svoja vina predstavi kroz jednu zajedničku priču. Ovakav vid organizovanja vinara u zajedničko udruženje je nešto što se sreće u skoro svakom uspešnom vinskom regionu u svetu i nama su neke ideje potekle od Udruženje vinara Istre Hrvatska, Konzorcijum Chanti u Italiji i drugih. Cilj udruženja je definisanje zajedničkog, a samim tim i potencijalnog značajnijeg i glasnijeg stava nas vinara iz Negotina o svim važnim pitanjima. Nebitno je da li se radio o komunikaciji sa nadležnima ministarstvima ili zajedničkim nastupima na sajmovima, definisanju nekog marketing plana koji imamo, u svim tim pitanjima mi se trudimo da nađemo zajednički stav. To naravno zna da bude izazovan i težak zadatak, ali mislim da je vredno truda. U radu udruženja dosta nam pomažu Ministarstvo poljoprivrede i Opština Negotin i finansijski i konceptualno – pojasnio je Nikola Mladenović.

Želja Opštine Negotin je da se dostigne i prestigne „zlatno doba“ krajinskog vinogorja s kraja 19. i početka 20. veka kada su domaćinstva u dolini Timoka imala i po 100.000 čokota vinove loze. Ovogodišnji agrarni budžet je oko 40 miliona dinara, a veliki deo biće dodeljen upravo vinogradarima, vinarima i medarima. Negotinskim vinarima pomoć stiže od nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koja je prepoznavši potencijale vinarstva za razvoj cele Krajine i napore vinara da primenom savremene tehnologije, ali uz očuvanje tradicije, proizvedu plemenita i vrhunska vina i obnove stare autohtone sorte, uložila više od 20.000 evra u mobilnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, a od GIZ-a stiže pomoć u izradi dokumenata i analiza za dobijanje oznake geografskog porekla.

– Prvi preduslov da se krene ubrzno u razvijanje Negotina kao vinske regije upravo je prepoznavanje da mi jesmo ogroman vinarsko-ekonomsko-socijalni potencijal u Srbiji. U ovom trenutku to nije dovoljno uvažena činjenica i nije dovoljno prepoznato. Iz usvajanje ovog stava trebalo bi da proistekne finansijska pomoć u vidu nekih lakih kredita i subvencija koje bi omogućile nama vinarima da brže i više investiramo u naše podrume i time podignemo nivo kvaliteta i kvantiteta proizvodnje vina. Glavni problem u vinarstvu kod nas su podrumi malog kapaciteta i relativno slabo opremljeni za dobijanje vrhunskog kvaliteta. To se može promeniti većim investiranjem u podrume, ali su za to potrebna dostupna finansijska sredstva za investicije, pojašnjava Mladenović, po čijem mišljenju podizanje nivoa vinske proizvodnje može dovesti do rešavanja nekih ekonomskih problema koji nas okružuju. Navodi da se uspešni vinski regioni u svetu uglavnom svrstavaju u veoma bogate oblasti, što istovremeno znači da se od proizvodnje vina dobro zarađuje u svetu i da tu postoji neka vrsta dodatne akumulacije kapitala. Takođe, ne treba prenebregnuti činjenicu da se proizvodnja vina i rakije uvek vezivala za neki srednji do viši društveni stalež, iz prostog razloga jer je zahtevala veliku početnu investiciju u opremu koju su sebi mogli da priušte samo bogatiji ljudi. U tom smislu se pokazuje da je proizvodnja vina i prodaja isplativ posao.

-Vinarstvo za Negotin može biti dugoročno rešenje mnogih problema, a jedan je i nezaposlenost. Zato što pet hektara sopstvenog vinograda, na svojoj zemlji, omogućava solidan život od svog rada, ako se pravi i prodaje vino. Tako je rešenje nezaposlenosti na dohvat ruke kada se gleda kroz kontekst vina. Vezano za uključivanje mladih ljudi u proizvodnju vina, mislim da je to neminovnost, da je poželjno i da može da donese samo korist svima, smatra Nikola Mladenović.

Šansa je svakako i put vina kroz koji se značajne količine vina mogu plasirati kroz turističku ponudu. Na vinskom putu kroz negotinsko vinogorje smestilo se desetak vinarija u Mihajlovcu, Vidrovcu, Negotinu, Čubri, Rečkoj, Rogljevu, Rajcu i Veljkovu u kojima se mogu degustirati i kupiti krajinska vina. S obzirom na to da je vinski turizam u svetu vrlo popularan, čini se da nema razloga da putevi vina, naravno u boljem stanju, ne dovedu turiste i u Negotinsku vinsku krajinu. Nije zgoreg poraditi još malo na marketingu, njega inače nikad dosta, usaglasiti potražnju domaćeg tržišta za vrhunskim domaćim vinima sa ponudom vinara, i ne zaboraviti da je za vino je potreban dobar vinograd, posvećenost i ljubav.