Od francuskog Bordoa, preko Toskane i doline Nape u Kaliforniji, do Australije i Južne Amerike vinova loze se uzgaja na šest kontinenata, a vino pije u celom svetu. Bilo da je belo, roze ili crveno, boja nije važna, već kvalitet, a u Srbiji poslednjih godina on je sve veći.
Uz dobro poznate stare podrume i tradicije koja datira još od vremena kneza Mihaila Obrenovića, Srbija je prešla dug put da bi danas mogla da se pohvali kvalitetnim sortama vina koje su omiljene na svetskim trpezama i mnogobrojnim manjim ili većim privatnim vinarijama koje dobar glas o vinarstvu Srbije širom pronose.
Upravo one su i glavni razlog zbog kog se u domaćoj, bogatoj turističkoj ponudi može pronaći još jedna – vinski turizam.
Kao što srednjovekovne tvrđave i carski gradovi u Srbiji privlače sve više stranih, ali i domaćih turista poslednjih godina gostima su sve zanimljivije rute vina. A njih je dosta u našoj zemlji, počevši sa severa, od subotičkog rejona preko Vršca do Fruške Gore, pa dalje kroz Beograd do Šumadije, Smedereva, Negotina, do samog juga Niša i Župe.
A šta ustvari vinski turizam nudi gostima? Svakako ne samo čašu dobrog vina, iako je to vrlo važno. Iako pojedine agencije nude čak i organizovane posete vinskim podrumima i vinarijama, ljubitelji vina i sami mogu da se organizuju, na sajtovima vinarija pronađu adrese, radno vreme i dođu u posetu.
Ona najčešće podrazumeva obilazak vinarije, podruma, ali i degustaciju više vrsta vina, savete domaćina koje vino ide uz koju hranu, upoznavanje sa tehnologijom izrade, tradicijom i svim važnim, a manje poznatim detaljima. Uz to ide i obilazak vinograda, a neki od njih su stari decenijama. Na Fruškoj gori i vekovima.
Prvi pisani tragovi o gajenju vinove loze na tom prostoru datiraju iz trećeg veka, kad je rimski car M. A. Probus podigao prve vinograde na južnim obodima Fruške gore, navodi se na sajtu Vinarije Deurić, koja je smeštena na 250 metara nadmorske visine.
U ovoj nadeleko poznatoj vinariji gostima nude sve pomenuto od degustacije, priče o vinu i tradiciji, do škole vina, koju vodi sertifikovana somelijerka Marija Bojović.
Škola traje četiri sata i sastoji se od nekoliko segmenata, u prvom delu je predavanje uz prezentaciju i praktične vežbe i obuhvata teme kao što su istorija nastanka vina, sorte vinove loze, vinifikacija, odnosno proces pravljenja vina.
Sledi obuka za pravilan servis vina i odabir čaša, uparivanje hrane i vina i senzorika, odnosno tehnike pravilne degustacije vina, a u toku predavanja je i degustacija tri vrste vina.
Obilazak proizvodnje i vinskog podruma, kao i barik sale je sastavni deo njihove vinske škole, a kao i u svakoj drugoj, polaznici na kraju dobijaju i diplomu o uspešno završenoj školi vina.
Vinarija Deurić je pet friendly, a moguće je i organizovanje mini proslava.
„Sve češće nam gostuju kuvari poznatih restorana i sa njima pravimo događaje sa uparivanjem hrane i vina. Istakla bih i specifičnost teroara, kao i dve autohtone novonastale sorte po kojima je vinarija Deurić poznata – Probus i Morava, što je posebno interesantno strancima koji žele da probaju lokalna vina“, kaže Marija Bojović, menadžerka vinarije i sertifikovana somelijerka, kao i potpredsednica Udruženja somelijera Vojvodine.
Akcenat gastronomije je, napominje sagovornica Danasa, na autentičnim sremačkim proizvodima, što istovremeno doprinosi promociji domaćih namirnica i podstiče razvoj malih proizvođača.
Vinski turizam se poslednjih godina sve više razvija, a iako se njegovim pokretačem smatra knez Mihailo, oni koji se bave vinom i istorijom vinarstva u Srbiji kažu da je organizovani vinski turizam počeo 1899, kad je održana Prva smederevska izložba grožđa, koja je bila otvorena za sve zainteresovane goste.
U ova novija vremena nema ko nije čuo za čuvenu Župsku berbu ili Grožđebal u Vršcu, ali mnogo je drugih manifestacija koje slave vino i vinogradarstvo u Srbiji.
Ove godine zbog situacije sa epidemijom virusa korona neizvesno je da li će se neke od njih održati, ali su ranije ljubitelji vina mogli su da uživaju u događajima poput Banatskog festivala vina, Wine marta ili Sajma šumadijskih vina, salona u Kragujevcu, Dana otvorenih vinskih podruma, ali i Smederevskoj jeseni i Vinskom maratonu.
U Srbiji je 221 kvadratni kilometar pod vinogradima i imamo nekih 700 vrsta vina i bez sumnje ovdašnje vinarstvo ima veliki potencijal. Uostalom, prilikom poslednjeg ekspozea i premijerka Ana Brnabić pomenula je ulaganja u ovaj sektor i vinarstvo kao jedan od prioriteta.
„Vinarstvo je za Srbiju veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi nekih 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje“, rekla je premijerka prošle godine otvarajući jednu manifestaciju posvećenu vinu.
Prošle godine usvojena je i strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva od 2020. do 2030, kojom je predviđeno da se u narednoj deceniji u taj sektor uloži 300 miliona evra. Ako se bude nastavilo sa ulaganjem u razvoj vinarstva u Srbiji, sigurno je da će vinski turizam zaživeti značajnije i rute vina staviti na mapu srpskog turizma tik uz tvrđave, carske gradove, ali i tradicionalne destinacije poput planina i banja.
Uvoz veći od izvoza
Trgovina vinom u svetu se iz godine u godinu povećava, tako je u poslednjih 10 godina povećana za 55 odsto, na 31 milijardu evra. Polovina svetskog izvoza pripada Francuskoj i Italiji, potom idu Španija, Australija, Čile i SAD. Srbija je u 2019. ostvarila rekordni izvoz vina od 18,7 miliona evra, što je duplo više nego pre 12 godina. Kupci srpskog vina najčešće su Rusija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, a tokom 2019. izvozilo se u 30 zemalja. U isto vreme Srbija je tokom 2019. uvezla vina u vrednosti od 27,5 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
