Foto: Privatna arhivaLana Zorjan iz Novog Sada jednostavno voli da svira violinu. Tu sva priča oko njenog uspeha počinje i završava. A on je neverovatan, jer je sa samo četrnaest godina uspela da upiše Akademiju umetnosti u Novom Sadu.
Nakon završenog osmog razreda i dve godine srednje muzičke škole, u koju se upisala dve godine ranije, mlada violinistkinja će sada studirati u klasi našeg najpoznatijeg violiniste, Stefana Milenkovića.
Ideja da upiše Akademiju došla je od njene profesorke sa kojom radi od desete godine, Ivane Aćimoski-Žikić, koja je inače redovna profesorka na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Ona je zaključila kako je Lana prerasla srednju školu i predložila da proba da položi diferencijalne ispite i stekne uslove za pristup prijemnom ispitu na Akademiju.
Lana je tako krenula putem naših renomiranih svetski violinista kao što su Milenković, Roman Simović i Robert Lakatoš, koji su takođe u tim godinama već upisivali studije.
„Ideja je bila fenomenalna i meni iskreno ne bi pala na pamet, ali je realizacija u tom trenutku izgledala kao nemoguća misija. Diferencijani ispiti, koji se polažu u junu, su osmišljeni tako da pokriju gradivo gimnazije opštog smera i stručnih predmeta iz srednje muzičke škole. S obzirom da je Lana bila drugi razred srednje škole, ona većinu gradiva nije ni stigla da pređe, a neke predmete još nije ni upoznala. Imala je dva i po meseca da sve to nauči“, dodaje Arabela Zorjan, Lanina majka i takođe profesorka violine.
Ipak, ova mlada devojka na kraju je uspela. Prvi put u životu kaže da joj violina nije bila na prvom mestu. Sedela je i učila. Kako dodaje Arabela, „bez dobre organizacije nema uspeha“, a nakon svega su joj se„otvorila zlatna vrata na Akademiji umetnosti na klasi koju je oformio svetski poznati umetnik“.
Mlada violinistkinja sve je ispite položila sa sjajnim rezultatima i stekla uslov da izađe na prijemni ispit, noseći maksimalan broj bodova iz srednje škole.
Inače, ona je već sa dvanaest godina bila najmađi polaznik Milenkovićevog Internacionalnog letnjeg masterklasa, tako već tri godine za redom.
Kako ističe Lana, on ju je već na prvom mastrklasu tretirao kao studenta i zahteve koji su se pred njom postavljali bili su isti kao i oni koje su dobijali u proseku sedam godina stariji violinisti.
„Profesor Milenković se od prvog dana postavio prema meni kao prijatelj iako je on moj veliki idol i autoritet, ali se maksimalno trudi da svakom studentu priđe kao sebi ravnom i ni u jednom trenutku se ne oseća nikakva neprijatnost. Sa njim razgovarate kao sa svakom drugom osobom iz svakodnevnog života i meni je taj pristup neizmerno pomogao da prevaziđem strah i uklopim se u podsticajnu sredinu sa daleko starijim i iskusnijim violinistima. On me je sa svojom ogromnom pozitivnom energijom ohrabrio“, rekla je Lana.
Kada je saznala srećnu vest da je upisala Akademiju, bila je baš na Internacionalnom violinskom institutu kod Stefana Milenkovića.
„Najvažnije mi je da napredujem što više i radim na svom razvoju kompletnog umetnika. Najpre u savladavanju dela različitih stilskih epoha, što mi do sada malo nedostaje, obzirom da sam najviše svirala virtuozna dela romantičara. Sada ću morati da unapredim i proširim svoj repertoar. Tokom celog leta napravila sam samo pet dana pauze na moru. Toliko sam izdržala da ne sviram, već šesti dan na moru gosti vile u kojoj smo bili smešteni imali su svakodnevne višesatne ’koncerte’“, nastavila je ona.
Lana je vrlo rano počela da svira, u uzrastu kada to predstavlja igru, jer dete od četiri godine ne ide ni po kakvom nastavnom planu i programu i pred njim se ne postavljaju nikakvi konkretni nastavni ciljevi i zadaci.
„Međutim, Lana je tome prišla sa neverovatnom zrelošću, motivacijom za učenje i vrlo brzo je za nju to postala trka da se što više pređe za što kraće vreme. Može se reći da je imala takmičarski duh od samog početka. Ona je već sa pet godina bila pobednik kategorije do devet godina na Međunarodnom takmičenju Fantast. Tu počinju da se nižu takozvane stotke, odnosno maksimalni poeni na svim takmičenjima na kojima bi se pojavila“, kaže njena majka.
Već sa sedam godina je svirala kao solista ArtLink kamernog orkestra u Skupštini grada Beograda, čuveno Vivaldijevo „Proleće“, što je daleko od dela namenjenog detetu.
Ubrzo su njeni roditelji počeli da dobijaju ponude da se Lana školuje u specijalnim školama za talente u inostranstvu.
Ipak, nisu želeli da je šalju u bilo koji internat, to bi značilo da je viđaju par puta godišnje i porodični život bi joj bio uskraćen, samo zato što se pokazalo da je veliki talenat.
Odlučili su da rešenje nađu u Srbiji, da od samog početka radi sa vrhunskim profesorima, a da samu školu nekako sažmu i skrate joj godine u klupi.
Od pete godine Lana je imala profesora sa Akademije umetnosti iz Novog Sada, prof. Imre Lakatoša, a od desete je sa njom počela da radi prof. Ivana Aćimoski-Žikić.
U osnovnoj školi „Prva vojvođanka brigada“ za nju izrađen poseban IOP 3 program za posebne talente po kojem se ritam provera znanja i pohađanja nastave usklađuje sa njenim takmičenjima, koncertima i putovanjima. Od sedmog razreda pohađala je nastavu i u srednjoj muzičkoj školi.
Lani Zorjan može se samo poželeti srećan početak studija. U dalje uspehe i „stotke“ ne sumnjamo.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
