Virus inficirao tržišta 1Foto: EPA-EFE/ JEON HEON-KYUN

Ovo će biti noćna mora. (Vili Ših, profesor Harvard Business School).

Zabrinuti smo. (Volkmar Dener, izvršni direktor kompanije Robert Bosch GmbH).

Pripremamo se za teško i nesigurno ekonomsko okruženje. (Ben van Burden, izvršni direktor kompanije Royal Dutch Shell).

Svet se kreće između straha i brige.

Svi su oprezni, niko se ne istrčava, ali zebnja svakim danom raste.

Ni Bregzit, ni mirovni plan SAD za Bliski istok, ni senatsko suđenje Trampu – ništa od toga nema potencijal za globalni (negativan) uticaj kao koronavirus.

Dokaz za tu tvrdnju video se na finansijskom tržištu već prvog februarskog radnog dana – Berza u Šangaju izbrisala je iz vrednosti akcija 400 milijardi dolara posle pada referentnog indeksa ”Shanghai Composite” za 7,7 odsto (najbrži jednodnevni pad od avgusta 2015.), a na NJujorškoj berzi pad indeksa ”Dau Džons Industry” za 3,7 odsto izbrisao je svu dobit investitora ostvarenu za ceo januar 2020. godine.

Poslednji radni dan u januara indeks S&P 500 zabeležio je najgoru nedelju od oktobra 2019.

I da nije drugih pokazatelja, signali iz NJujorka i Šangaja, izazvani eskalacijom širenja epidemije koronavirusa, dovoljni su za povišenu zabrinutost svih svetskih proizvođača raznih roba (od automobila, odeće, hrane i pametnih telefona do krema za lice), trgovaca, investitora, prevoznika, hotelijera…

Tako kineska zdravstvena kriza još jednom testira globalni ekonomski sistem i neočekivano dodatno opterećuje njegov krhki procvat.

Merenje njenog makroekonomskog uticaja uveliko zavisi o stavljanja bolesti pod kontrolu, a niko ne zna kada će stvari početi da se vraćaju u normalu.

Nastavi li epidemija da se širi (a sredinom prve nedelje februara tako izgleda) mogle bi biti ugrožene čitave industrije i lanci snabdevanja privrede na svim tačkama Zemljine kugle.

Epicentar epidemije Vuhan i provincija Hubei (60 miliona stanovika) vitalni su centri globalnog lanca snabdevanja i dok god su u karantinu, to preti industrijama koje proizvode skoro sve – od automobila do živine.

Analiza CNBC-a pokazala je da je za nedelju dana čak 27 kompanija (među kojima su i Apple, Starbucks, McDonald’s…), govoreći o rezultatima poslovanja, spomenulo reč ”koronavirus”.

Investitori se gorko šale: ”Od akcije kompanija Tesla Inc brže rastu samo slučajevi koronavirusa”. Slično je i sa uslugama. Najvidljivije posledice već se osećaju naročito u aviosaobraćaju ali i obustava prevoza ruskih železnica prema Kini nagoveštava dalje komplikacije. Neke od najveći svetskih aviokompanija ukinule su letove prema Kini – American Airlines, Delta, United, British Airways, Lufthanza, Qantas, Singapore Airlines, Ural Airlines, Air Canada, China Eastern Airlines, Qatar Airways… Ukupno je otkazano 25.000 letova ka Kini i iz nje, a prodaja avio-karata je sasvim prestala.

Kakve su procene uticaja epidemije koronavirusa na kinesku a zatim i globalnu ekonomiju?

Što se tiče Kine, kao ”Dan D” za sada se označava 10. februar, kada bi kineske vlasti trebalo da prelome da li se produženi raspust ”kineska Lunarna nova godina plus nedelju dana nerada zbog epidemije koronavirusa) nastavlja ili će fabrike početi da rade.

Dakle, narednog ponedeljka videće se koliko je kineska ekonomija “otporna” na ovu novu vrstu virusa.

Ali, stanje kineske privrede nije bilo dobro ni pre izbijanja epidemije u Vuhanu.

Ona je počela da poboljeva sredinom prošle godine, suočavajući se s napetostima (i gubicima) u trgovinskom ratu sa SAD ali i sa usporavanjem proizvodnje i hlađenjem domaće tražnje (ključni generator rasta). Zvanični podaci govore da je rast BDP-a Kine u 2019. godini (6,1 odsto) bio je najsporiji od 1990. godine.

Na takve nasleđene probleme nadovezali su se trgovački fijasko pred Lunarnu Novu godinu i ”produženi raspust” zbog epidemije.

Izolovano je 14 pokrajina i gradova u kojima se stvara više od dve trećine kineske ekonomije.

Već ima analitičara koji veruju da će se, bude li epidemija eskalirala, nastaviti usporavanje rasta kineske privrede (ove godine planiran na šest odsto). Čang Ming, ekonomista Kineske akademije društvenih nauka, predviđa da će koronavirus smanjiti kineski privredni rasta u prvom kvartalu za jedan procenat i spustiti ga na ispod pet odsto.

A Long Čen, partner u konsultantskoj firmi Plenum, veruje da će rast u prvom kvartalu biti manji za dva odsto a da će ukupan godišnji rast biti 5,5 odsto.

Deset ekonomista, koje je tim povodom anketirao Wall Street Journal, misle da će rast kineske privrede u prvom kvartalu biti 4,9 odsto, što znači manji za više od jednog procenta u odnosu na ukupan planirani godišnji rast.

Vlada u Pekingu pokušava da izjavama zvaničnika ali i masivnim finansijskim inekcijama umiri zabrinutost za zdravlje kineske privrede, narušeno epidemijom koronavirusa.

”Uvereni smo i sposobni da na najmanju moguću meru svedemo učinak epidemije na privredu”, izjavio je Lian Vejliang, zamenik šefa Nacionalnog komiteta za razvoj. Pitanje je samo koliko njemu i Komunističkoj partiji veruje poslovna zajednica.

Nije, međutim, samo proizvodnja u pitanju. Još je veća nepoznanica koliko će epidemija (za koju vlasti očekuju da će dostići vrhunac u februaru) oštetiti kinesku potrošnju, najpre u autoindustriji, profesionalnoj elektronici, turizmu…

Stotine miliona Kineza proteklih dve nedelje nije izlazilo iz svojih domova, dućani i supermarketi izgledali su sablasno.

A desetine miliona kineskih turista sprečeno je u nameri da putuje po svetu (prosečni kineski turista u 2018. godini potrošio je u SAD oko 6.500 dolara).

Briga za potrošnju je razumljiva ako se zna da se u Kini potroši najveći deo onoga što njena privreda proizvede.

To je posledica promenjenog modela rasta privrede koji se ne zasniva na povećanju stranih ulaganja i trgovine nego na rastu domaće potrošnje.

McKinsey Global Institute (MGI) u svojoj analizi iz jula 2019. godine ukazao je na podatak da je domaća potrošnja u Kini sa više od 60 odsto doprinela rastu BDP-a u 11 od 16 kvartala od 2015. godine do 2018. godine i da je u 2017. i 2018. godini oko tri četvrtine (76 odsto) rasta BDP-a dolazilo od domaće potrošnje.

Promena paradigme rasta – okretanje od priliva stranih investicija ka domaćoj potrošnji – nije samo doprinela rastu BDP-a nego je značajno redefinisala smer i dinamiku odnosa između Kine i sveta, odnosno sveta i Kine.

McKinsey Global Institute tu stratešku promenu definiše ovako: Kina je manje izložena svetu, a svet je više izložen Kini.

MGI Indeks merio je izloženost u tri oblasti – trgovina, tehnologija i kapital.

Povećana izloženost sveta Kini odražava njenu rastuću ulogu kao: dobavljača roba i usluga, dobavljača kapitala (drugi najveći izvor direktnih stranih investicija) i izvoznika tehnologije drugim tržištima.

U takav izmenjeni odnos Kine i sveta smeštena je epidemija koronavirusa, dajući mu novi smisao i ugao posmatranja.

Nesporno je da su Kina i svet postigli visoku međuzavisnost.

O tome svedoče i brojni podaci.

Na primer, kinesko učešće u svetskom BDP-u 1990. godine bilo je dva odsto, a 2018. godine 16 odsto.

Ili, kineski udeo u ukupnoj dodatoj vrednosti u svetskoj privredi porastao je sa jedan odsto u 1990. godini na 28 odsto u 2018. godini.

Ali, sada na većem značaju dobija smer njihovog odnosa.

Dakle, svet nije samo više izložen kineskoj ekonomiji nego je svetska privreda sada mnogo više (nego, na primer, 2003. u vreme epidemije SARS-a) izložena kineskoj virusnoj epidemiji. Ta izloženost, nema sumnje, biće još izrazitija kako bude napredovao kineski strateški projekat ”Pojas i put” i to je izazov o kome svet takođe treba da razmišlja.

Među zemljama koje su povećale svoju izloženost Kini ističu se tri grupe.

Prva su azijske države čije ekonomije koriste blizinu Kine da bi se više integrisale u globalne lance vrednosti i investicije.

Druga grupa su države bogate resursima (Južna Afrika, Australija) i proizvođači poluproizvoda (Južna Koreja) čije ekonomije zavise od Kine kao izvoznog tržišta.

U treću grupu spadaju države čija su tržišta u nastajanju (Egipat, Pakistan) i imaju veliku izloženost kineskim investicijama.

I u nesreći kakvu donosi kineski koronavirus ima, međutim, zrnce sreće za svetsku ekonomiju.

Naime, ako je verovati MGI analizama, Kina još nije dovoljno globalizovana da bi njen uticaj na svetsku ekonomiju bio fatalan u slučajevima kao što je epidemija koronavirusa.

Usput rečeno, sporost u globalnoj integraciji Kine nije posledica nespremnosti sveta da integriše tako veliku privredu nego je to odluka komunističkih vođa u Pekingu.

Kakav bi onda mogao biti uticaj epidemije koronavirusa na svetsku ekonomiju?

Kratkoročno, već je poremetila svetske lance snabdevanja, smanjila cene imovine i primorala multinacionalne kompanije da donose teške odluke na osnovu ograničenih informacija.

Nimalo slučajno CNBC u naslov svoje vesti stavlja konstataciju ”Koronavirus tek počinje da utiče na svetsku ekonomiju”. aludirajući na dugoročniji uticaj.

Analitičari Barclays-a i Morgan Stanley-a procenjuju da će ”cena” epidemije biti manji rast globalne ekonomije za 0,2 do 0,4 odsto. Magazin Time citira Esvara Prasada, profesora ekonomije Univerziteta Kornel, koji kaže da bi širenje epidemije moglo uzrokovati da multinacionalne kompanije, koje već uveliko preispituju svoje lance snabdevanja zbog rasta plata u Kini i tenzija u trgovinskim ratovima, da smanje svoje proizvodne operacije u Kini.

„Kineska ekonomija je sada globalna veličina u poređenju s njenom skromnijom veličinom u vreme epidemije SARS-a. Tako da će šok koji ova epidemija ima na kineski rast imati veliki odjek širom sveta“, ocenjuje Prasad.

Epidemija virusa iz Vuhana mogla bi da podrije krhki optimizam bilateralnog trgovinskog sporazuma Kine i SAD koji je oko Nove godine počeo da ojačava tržišta.

Nažalost, širenje bolesti hitro je promenilo narativ i povećalo izglede za pad globalne ekonomije u 2020. godini.

Iz današnje perspektive nemoguće je predvideti i izračunati troškove krize izazvane koronavirusom.

Svima je još u svežem sećanju epidemija SARS-a koja je 2003. godine takođe krenula iz Kine i koštala svetsku privredu 50-tak milijardi dolara.

Za razliku od danas, u vreme SARS-a većina kineskih fabrika i škola ostala je otvorena.

Ni Kina danas nije ona zemlja iz 2003. godine, ali važnije je da su današnji odnosi Kine i sveta drastično drugačiji u odnosu na vreme koje je obeležila epidemija SARS-a.

Stvari su se u međuvremenu drastično promenile.

Primera radi, udeo Kine u globalnom BDP-u povećan je s tadašnjih četiri odsto na sadašnjih 16 odsto.

Postoji još jedna nenovčana ali nemerljiva šteta koja će obeležiti dalju globalnu integraciju Kine.

Ima analitičara koji smatraju da je ovo javni test sposobnosti Si Đinpinga da upravlja međunarodnom krizom koju je Kina izazvala.

Čak i kad virus prođe, piše Ekonomist, „reputacija Komunističke partije Kine, pa čak i predsednika Si Đinpinga, može biti trajnije ugrožena. Partija tvrdi da je, naoružana naukom, efikasnija u upravljanju državom od demokratskog modela. Ozbiljan neuspeh u obuzdavanju epidemije koronavirusa mogao bi da sugeriše drugačije viđenje“.

Samo dva dana kasnije sumnje Ekonomista potkrepio je niko drugi nego Politbiro KP Kine tvrdnjom da je bilo grešaka i nedostataka u načinu na koji je država reagovala na pojavu korona virusa.

Tom tvrdnjom gotovo direktno potvrđene su već procurele priče jednog zvaničnika vlasti iz Vuhana koji je priznao da je ćutao o izbijanju epidemije jer nije imao dozvolu centralnih vlasti u Pekingu da o tome javno govori i lekara Li Venlianga, koji je prošao pravu torturu vlasti i Komunističke partije da bi se sakrio početak epidemija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari