Virus teritorijalne razmene

Kovid 19 nije zaustavio kosovski politički proces ni u međunarodnim razmerama, a nedavni Zagrebački samit EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana potvrdio je procene američkih balkanologa da je, pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine koji mora da se završi sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću najvažnije da dobije mig iz Brisela za teritorijalnu trgovinu sa vlastima samoproglašene kosovske države i opipljivije garancije za ulazak u EU onog što posle toga ostane od Srbije.

Pandemija virusa korona pokazala je na delu pravne, političke i egzistencijalne posledice Briselskih sporazuma, za koje se Ustavni sud Srbije proglasio nenadležnim. Posebno onih aranžmana za koje je šef Kancelarije za KiM Marko Đurić tvrdio u vreme potpisivanja da su pobeda Beograda sa pet prema nula. Na njih su tokom državne borbe protiv pandemije javno reagovali samo Srpski nacionalni forum i Otadžbina – udruženja Srba sa KiM, koja se ne slažu sa Vučićevom kosovskom politikom, dok se u Beogradu čak i opozicija više interesovala za buku, pištaljke i šerpe.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema (<I>ENTSO<I>) 21. aprila odlučila je da kosovski operator elektroprenosnog sistema <KOSTT<I> može da funkcioniše samostalno. Vest je objavila kosovska ministarka ekonomije Rozeta Hajdari, a odluku ENTSO podržale su ambasade SAD, Nemačke i Velike Britanije u Prištini.

KOSTT, koji je funkcionisao u okviru regulatornog područja Srbije (<I>EMS<I>) u bloku Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija, sad se pripaja bloku sa albanskim operatorom prenosnog sistema OST, na osnovu sporazuma potpisanog prošlog decembra. Zvaničnii Beograd, koji se koliko 2018. javno protivio osamostaljivanju KOSTT, iako je reč o odredbama sporazuma iz Brisela iz 2013, sad je prećutao izlazak KiM iz energetskog sistema Srbije i njegov spajanje sa Albanijom. Iz agencijskih izveštaja ne vidi se da li su srpski zvaničnici to pominjali na nedavnoj video-sednici SB UN i na Zagrebačkom samitu, posle kog je Vučić hvalio briselske grantove za put koji će navodno preporoditi toplički kraj, spajajući ga sa Prištinom i Dračem.

Na prozivke SNF i Otadžbine – „šta je sa Trepčom, Gazivodama i Valačem, za koje se Vučić ranije kleo da ih neće dati“, reagovao je samo Marko Đurić izjavom da „politički lešinari priželjkuju da Srbija izgubi bitku za Gazivode i Valač”. U diplomatskim izvorima spekuliše se da ih je Vučić već pustio niz voduu dogovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, jer je kosovski energetski sistem nemačka interesna zona. Nemačka je, prema podacima iz kosovskih medija, dosad uložila skoro 100 miliona evra u proširenje i modernizaciju kosovske prenosne mreže, uključujući i dalekovod do Albanije.

Da se Srbija odrekla energetskog suvereniteta na KiM, bilo je jasno još kad je u Briselu 2013. potpisan Sporazum o energetici, u kome, između ostalog, piše da će „KOSTT biti priznat kao operater prenosnog sistema za teritoriju Kosova, dok će mu Elekromreža Srbije pružati podršu da postane član ENTSO“. Ovim sporazumom predviđeno je i da KOSTT ponovo poveže dalekovod od 110 kilovata na trafostanici Valač, koja će raditi po instrukcijama kosovskog dispečerskog centra“. To su neke od odredbi Sporazuma o energetici, za koji je 2013. Marko Đurić rekao da je „majstorski, filigranski rad, u kome ni na jedan način nije prejudicirano pitanje imovine“, iako je Srbija finansirala izgradnju, a prema Rezoluciji 1244 SB UN, i dalje je vlasnik hidrosistema Ibar – Lepenac.

Nekoliko dana posle osamostaljenja KOSTT, pala je vlada Aljbina Kurtija, koja je u v. d. stanju 1. aprila, pod pritiskom Zapada, povukla 2018. uvedene kosovske takse na srpsku robu. Dan kasnije na dužnost specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine zvanično je stupio Miroslav Lajčak, slovački diplomata poznat i kao izaslanik Brisela za referendum o nezavisnosti Crne Gore, posle kog se raspala SCG.

Pojedini evropski politički analitičari tvrde da je Kurtijeva smena usred pandemije, uprkos protivljenju Francuske i Nemačke, bila savršena oluja iza koje stoji SAD. Kurtija nije spasilo ni pismo proverenih albanskih lobista u američkom kongresu Eliota Angela i Roberta Mendeza upućeno američkom državnom sekretaru Majku Pompeu. Sam Kurti otvorio je karte tvrdeći da je pao zbog sprovođenja sporazuma o teritorijalnoj razmeni, na čemu radi Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za pregovore između Srbije i Kosova.

Stejt department zvanično je negirao Kurtijeve navode, a pojedine stranke kosovskih Albanaca iz ratnog krila OVK traže od njega da pokaže dokument. Ustavni sud Kosova<I> delimično je amortizovao političke tenzije suspenzijom Tačijevog imenovanje novog mandatara vlade do konačne odluke 29. maja. Iako Tači očekuje da će u junu ostvariti planove sa novim mandatarom iz DSK Avdulahom Hotijem, kog je Kurti smenio sa mesta potpredsednika vlade pre nego što je i sam smenjen kao premijer, mnogi misle da ne treba olako shvatiti insistiranje lidera Samoopredeljenja na novim izborima. Kosovski mediji izveštavaju da su i u Prištini šerpe u modi, kao i parole na balkonima: Priština sa Albinom, 51 odsto sa Albinom, Želimo izbore, Izbori u junu…

Početak novih političkih nestabilnosti u Prištini obeležila je i izjava američkog balkanologa i bivšeg visokog zvaničnika Stejt departmenta Džejmsa Hupera, kako je „Aleksandru Vučiću lakše da se sporazume sa Hašimom Tačijem oko razmene teritorija nego da ubedi Angelu Merkel da prihvati njihov dogovor”. Huper kaže da je jedan od Grenelovih prioriteta da obradi EU da prihvati sporazum koji uključuje teritorijalnu komponentu, a da je glavna prepreka Nemačka.

Uoči Zagrebačkog samita i iz same EU stizali su oprečni stavovi o mogućem novom teritorijalnom rešenju. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj najavio je da “EU neće biti veći katolik od pape, ukoliko bi se Beograd i Priština složili oko toga”, što je iznenadilo izvestiteljku Evropskog parlamenta za Kosovo Violu fon Kramon, koja tvrdi da u EU nije bilo debate i stava o “promenama granica između Kosova i Srbije“. U političkoj eliti kosovskih Albanaca teritorijalna razmena gotovo da nema javnih zagovornika, protiv nje su se izjasnili i neki funkcioneri DPK. Ideja doduše nije nova. Vučić i Tači su 2018. radili na, kako se tada u diplomatskim izvorima govorilo, podeli KiM koja je, navodno, trebalo da počne incidentima na severu pokrajine. Izvori Danasa spekulišu da je Beograd imao čak i razrađenu šemu prihvatnih centara za Srbe koji bi morali da napuste KiM posle tog, u Vučićevoj verziji, razgraničenja Spekulacije u javnosti o ovim planovima izazvale su tada medijski bes SNS i Srpske liste, koja je sad preko noći iz iznuđene koalicije sa Kurtijem ušla u Tačijevu zakonski spornu mandatarsku kombinatoriku.

Navodni plan koji je sad procurio podseća na predloge iz 2018, ali sa više detalja, koji se, kako se priča, još dorađuju. Ukratko, plan od 22 tačke podrazumeva navodno uzajamno priznavanje Srbije i Kosova; kosovsko članstvo u UN; novu granicu na severu KiM koja deli opštinu Zubin Potok; Srbija dobija Leposavić, Zvečan i nekoliko sela u zamenu za Preševo i sela oko Medveđe, koja ipak ostaje u matičnoj državi. Kosovska Mitrovica i Bujanovac dobijaju status slobodne zone u trajanju od 35 do 99 godina; srpska vojna baza Cepotin kod Bujanovca postaje američka… Poseban status previđen je navodno i za Trepču, akumulacija Gazivode postaje zajedničko srpsko-albansko vlasništvo, a eksteritorijalni status imali bi manastiri Pećka patrijaršija i Gračanica… Srbija bi, navodno, do 2022. trebalo da dobije status članice EU, a Kosovo do 2030. godine.

Probni balon ili jedna od mogućih verzija plana? Teško je reći. Ono sa čime se većina analitičara slaže jeste da dalji događaji zavise ponajviše od razvoja političke krize u Prištini, novembarskih predsedničkih izbora u SAD i virusa korona. Jedna od nepoznanica u kosovskoj računici je i Rusija, koja je, navodno, zajedno sa SAD i Francuskom, posrednik u teritorijalnoj razmeni, mada mnogi veruju da je zvanična Moskva zapravo najveća Vučićeva mora zbog signala da bi u Savetu bezbednosti mogla da stavi veto na rešenja izvan Rezolucije 1244 SB UN.