Koji virusi nam „prete“ tokom leta: Prijavljeno čak devet epidemija, najviše zaraženih među predškolcima

Kako objašnjava naša sagovornica, bolest šaka, stopala i usta (engl. hand, foot and mouth disease – HMFD) je zarazna bolest koja se najčešće javlja kod dece mlađe od 10 godina, a ređe kod odraslih.

„Manifestuje se povišenom telesnom temperaturom, osipom u vidu plihčića na šakama, stopalima, u ustima, ali promene mogu biti prisutne i na drugim delovima tela. Kod većine dece bolest se ispoljava u blagoj formi, mada kod malog broja dece može doći do ozbiljnih komlipkacija u vidu zapaljenja moždanih ovojnica, zapaljenja mozga, kao i neuroloških smetnji. Period inkubacije je kratak, od tri do šest dana. Uzročnik bolesti je virus iz grupe enterovirusa“, navodi dr Maris.

Ona dodaje da Koksaki A16 i enterovirus 71 predstavljaju najčešće uzročnike bolesti šaka, stopala i usta.

„Infekcija se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom putem: pljuvačke, stolice, sadržaja kožnih promena, respiratornih kapljica i indirektno preko kontaminiranih predmeta. Većina obolelih se oporavi u toku nekoliko nedelja bez posledica, pri čemu akutna faza oboljenja obično traje 10 do 14 dana. Terapija je simptomatska“, dodaje ona.

Najčešći letnji virusi i kako se zaštititi?

Pored navedenog oboljenja, u letnjem periodu se često registruju i gastroenteritisi uzrokovani stomačnim virusima.

„Najčešći stomačni virusi su Rotavirus, Norovirus, Adenovirus. Uobičajeni simptomi stomačnih virusa su: mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku, povišena telesna temperatura. Sem navedenih simptoma nekada se može pojaviti krv u stolici ili prilikom povraćanja, može doći do pojave masnih stolica neprijatnog mirisa i tada je neophodno da se obolele osobe obrate lekaru, kao i ako simptomi ne prolaze nakon par dana ili se čak pogoršavaju“, navodi dr Maris.

Objašnjava da su simptomi najizraženiji prvih nekoliko dana, nakon čega bi trebalo da počnu da se smiruju, ali, kako kaže, moguće je da traju i do deset dana.

„Najrizičnije grupe su mala deca, starije i iscrpljene osobe, osobe sa oslabljenim imunitetom, i oni koji provode dosta vremena u velikim kolektivima, kao i osobe koje žive u nehigijenskim uslovima ili ne vode dovoljno računa o higijeni“, ukazuje epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Ona podseća da lekovi koji deluju na same viruse ne postoje, ali da postoji simptomatska terapija koja može da ublaži tegobe i ubrza vreme ozdravljenja.

„Zato se preporučuje odmor, lekovi za spuštanje temperature, voda, supe i čajevi da bi se sprečila dehidratacija, prilagođena ishrana (pirinač, kuvani krompir, tost, banane), kao i probiotici. Tokom trajanja tegoba treba izbegavati masnu, prženu, slanu i začinjenu hranu, alkohol, mleko i mlečne proizvode“, navodi doktorka.

Govoreći o tome kako da se zaštitimo u letnjem periodu od virusa, dr Maris navodi da je jako važna prevencija, koja pre svega podrazumeva jačanje imuniteta, unošenje dovoljno vitamina i minerala, češće pranje ruku i dezinfikovanje predmeta i površina koje svakodnevno koristimo.

„Probiotici se u sezoni stomačnih virusa mogu uzimati i preventivno jer oni pomažu u održavanju dobrog zdravstvenog stanja, poboljšavaju imunološke funkcije održavajući normalnu želučano-crevnu funkciju“, zaključuje dr Slavica Maris.