Viša cena karata ne rešava probleme GSP-a

Odluka će u svakom slučaju ići na štetu građana, a prema rečima naših sagovornika, nikako neće popraviti katastrofalno stanje u ovom preduzeću nastalo lošim upravljanjem i korupcijom.

Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu i nekadašnji odbornik u Skupštini Beograda, kaže za Danas da je GSP u lošem stanju i da se oko dve trećine troškova subvencioniše iz budžeta.

On dodaje i da privatni prevoznici uzimaju veći deo budžeta „od onoga što zaista doprinose javnom prevozu“, da je naplata karata slaba, i da je nabavka turskih BMC i kineskih Higer autobusa „bila potpuno pogrešna i koruptivna“.

Jovanović ističe da se problemi u ovom preduzeću mogu rešiti pre svega uvođenjem profesionalnog menadžmenta u GSP i iskorenjivanjem korupcije.

– Takođe, treba preuzeti sistem naplate karata i ne ulaziti u novo partnerstvo sa privatnim partnerom, jer za to nema potrebe. Tako bi GSP dobijao oko 450.000 evra više mesečno. Zatim, preispitati sve privatne prevoznike i tamo gde se ispostavi da su manje efikasni od GSP-a, vratiti GSP na te linije. Potrebno je osposobiti Ikarbus da barem nešto radi, a kupovati samo proverene marke autobusa koje su zastupljene u Evropi. Najbolje savremene hibride, zbog ekologije – navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, GSP ne traži da se poveća cena karata, nego cena koju grad ovom preduzeću plaća po pređenom kilometru.

– Grad može da poveća cene karata a može da poveća izdvajanje iz budžeta koje je ionako veće. Zahtev GSP-a može biti uvod u povećanje cene karata, a verujem da je neposredan motiv veći iznos koji bi automatski išao za novog privatnog partnera za Bus plus, koji će sigurno biti blizak izvršnoj vlasti. Naime, novim tenderom se predviđa da 7,92 odsto od naplate karata ide privatnom partneru – ističe Jovanović.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, ocenjuje za Danas da je GSP, zbog lošeg poslovanja i nestručnog menadžmenta, godinama u teškoj krizi i propadanju. Prema njegovim rečima, poskupljenje prevoza ne može doneti ništa jer će time biti kažnjeni samo oni koji redovno plaćaju prevoz, a „oni koji ne plaćaju neće plaćati ni dalje“.

– Ogroman problem je taj što grad Beograd duplo više novca izdvaja za privatne prevoznike nego za GSP. U taj sistem privatnih prevoznika ulaze samo prevozničke firme bliske vlastima i na taj način se iz budžeta građana isisava ogroman novac. Umesto da taj novac usmere na kupovinu novih autobusa i remont već postojećih, oni GSP praktično gase jer tim poslovanjem dovode do toga da vozači odlaze, a pogoni GSP-a su praktično već spremni za prodaju zbog atraktivnih lokacija – kaže Veselinović.

Prema njegovim rečima, u tom smislu su naročito interesantni Dorćol, Karaburma i Novi Beograd, koji se nalaze na izuzetno atraktivnim lokacijama.

– Mislim da je konačni cilj gašenje GSP-a i potpuno prebacivanje javnog prevoza u ruke privatnika. Rešenje bi bilo da karte pojeftine i da se na taj način motivišu ljudi da ih kupuju, a da se smanji broj privatnih autobusa. Odgovorno tvrdim da gradski prevoz u Beogradu može biti besplatan za sve, samo ukoliko se novac iz gradskog budžeta pravilno rasporedi i domaćinski utroši umesto što 16 milijardi dinara odlazi privatnim prevoznicima. To je ključna stvar – naglašava naš sagovornik.

NDMBGD: GSP vratiti u ruke građana

Natalija Stojmenović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže za Danas da je povećanje troškova GSP-a donekle očekivani korak, „s obzirom da je do sada profit od naplate karata jedino odgovarao privatnom preduzeću sa kojim je grad sklapao javno-privatno partnerstvo“. „Kao što vidimo, grad ne planira da naplatu vrati GSP-u već da nastavi sa modelom gde privatna firma vrši taj posao. To završi tako što grad pokriva gubitke i u takvoj atmosferi se ne rešavaju veći problemi kao što je vozni park i problem nedostatka vozača. Logično je onda taj teret svaliti na građane koji i sada preskupo plaćaju nekvalitetan javni prevoz“, kaže Stojmenović i dodaje da je neophodno vratiti naplatu u ruke GSP-a i rešavati probleme a ne preko javno privatnog partnerstva davati profit privatnicima bliskim vlastima a sav rizik svaljivati na građane.