„Višak“ dokumetacije i jakog lobiranja

Stečaj nekada poznate fabrike kancelarijskog nameštaja Kompo već je dve godine u žiži interesovanja ne samo svilajnačke čaršije. Iako se postupak polako privodi kraju jer je najveći deo imovine već prodat, izgleda da sve dileme nisu razrešene, a neki od događaja koji su se odvijali iza kulisa ovih dana izlaze u javnost. Naime, pre dva dana na više adresa zvaničnih institucija stigla je anonimna prijava u kojoj se tvrdi da je predsednik svilajnačke opštine Dobrivoje Budimirović pokušao da iznudi 150 hiljada evra iz prodaje Kompa.

U nadležnim ministarstvima još postoji Kompo vud

Sudeći prema spisima iz predmeta, za slučaj Kompa vud interesovala se i policija. Tako je u decembru 1999. godine tadašnji direktor Momir Atanasković obavestio svilajnački MUP o proceduri kojom je formirana kompanija u Rusiji, uz napomenu da se svi papiri nalaze u arhivi preduzeća, ali nijednom rečju ne spominje eventualnu odluku iz aprila te godine kojom se ustupa vlasništvo kiparskoj kompaniji. Sličnu informaciju, ali u avgustu 2004. godine, dostavio je Trgovinskom sudu u Kragujevcu i direktor Pero Perović koji je na toj funkciji bio u vreme osnivanja Kompo vuda. On je u razgovoru za Danas decidirano odbio mogućnost da je fabrika ustupljena partnerima i dodao da je inicijativa za osnivanje mešovite firme potekla od Progres trejdinga iz Beograda, preko kojeg je do tog perioda išao izvoz Kompovog nameštaja u Rusiju.

Zbog stečaja ovog svilajnačkog preduzeća srpsko pravosuđe je imalo pune ruke posla, a sve dodatno može da se iskomplikuje ukoliko se u slučaj Kompo ubaci i dilema gde su se u papirološkim zavrzlamama izgubili pogoni izgrađeni u moskovskoj oblasti Podoljsk. Reč je o firmi Kompo vud koju je svilajnački Kompo 1998. godine osnovao s ruskim AOOT i britanskim Eston sistem LTD. Ruski partneri obezbedili su zemljište i zgradu, Britanci su uložili u obrtni kapital, a srpska fabrika je nabavila opremu i mašine poslednje generacije, uvezene iz Italije, u vrednosti od 425 hiljada dolara, što je u tom trenutku činilo 22 odsto vrednosti nove fabrike.

BUDIMIROVIĆ: Piše i na tarabi

Okružni javni tužilac u Jagodini Goran Busarčević potvrdio je za Danas da je primljena krivična prijava protiv Dobrivoja Budimirovića i da je uzeta u rad.

Kako nezvanično saznajemo u prijavi se navodi da je Budimirović pokušao da iznudi 150 hiljada evra iz prodaje Kompa od stečajnog upravnika Nenada Jeremića.

Dobrivoje Budimirović kaže za Danas da su krivičnu prijavu protiv njega podneli „ljudi koji su narod doveli u ovakvu situaciju“ i da on nema nikakve veze s tim što u prijavi piše.

– Ja sam hteo da dovedem Slovence i Ikeu, to je svetska firma. Oni su hteli da zaposle 500 radnika. A ta stečajna mafija, koja po Svilajncu čuda pravi, dođite kod mene da vam pokažem dokumenta, prodala je Kompo čoveku koji s firmom ništa ne radi – kaže Budimirović.

On tvrdi da je novi vlasnik Kompa „čovek Aleksandra Vlahovića“ i kaže, ne navodeći konkretna imena, da su ljudi koje naziva stečajnom mafijom „svi iz tih partija“.

Na napomenu da u krivičnoj prijavi piše da je snimljen razgovor u kojem je od stečajnog upravnika pokušao da izdejstvuje 150.000 evra i da postoji audio traka, Budimirović je odgovorio:

– Piše i na tarabi sladoled, pa niko ne liže.

Nenad Jeremić je za Danas izjavio da ništa ne zna o podnetoj krivičnoj prijavi protiv Budimirovića, ali je potvrdio postojanje audio trake na kojoj je snimljen razgovor s Budimirovićem. – Ja sam pokušaj iznude prijavio policiji i tužilaštvu još prošle godine, kada je sve to bilo aktuelno, ali nikoga to nije zanimalo – kaže Jeremić.

U Agenciji za privatizaciju, koja rukovodi stečajem svilajnačkog Kompa, tvrde da je u vreme NATO bombardovanja Upravni odbor fabrike doneo odluku o ustupanju udela u Kompo vudu kiparskoj kompaniji Erterprises vlasnika Boška Kozomore, jer su preko nje uvezene mašine. I zaista, u spisima predmeta Kompo nalazi se (prilično nečitka) kopija te odluke donete 30. aprila 1999. godine. U njoj se navodi da zbog ratnog stanja svilajnački Kompo nije u mogućnosti da izmiruje kreditne obaveze za nabavljenu opremu i da svoje akcije ustupa kiparskoj kompaniji. Ali, uz tu odluku je i zaključak da se akcije Kompa u Kompo vudu ponude i suosnivačima (?) pod uslovom da oni preuzmu obaveze prema Kozomori. Istovremeno, tadašnji predstavnik Kompa u Rusiji Novica Krezović dobio je, navodno, ovlašćenje da realizuje odluku s partnerima u Rusiji. Međutim, nekadašnji čelnici Kompa tvrde da fabrika u moskovskoj oblasti Podoljsk još uvek postoji i da nije bilo moguće da bi za eventualno ustupanje ili prodaju Kompovog udela u Vudu bila neophodna odluka Skupštine preduzeća, a ona nikada o tome nije raspravljala. Takođe, bila je neophodna i saglasnost Narodne banke, kao i tadašnjeg Ministarstva za spoljnu trgovinu. Najzad, tvrde bivši rukovodioci, oprema za Kompo vud nabavljena je na osnovu kreditne garancije Jugobanke. I ona je u međuvremenu otišla u stečaj, ali se taj kredit nalazi među stečajnim obavezama svilajnačkog Kompa prema banci.
Stečaj svilajnačkog Kompa, koji je otvoren 2004. godine, vodila su dva poverenika Agencije za privatizaciju. Prvi stečajni upravnik Nenad Jeremić utvrdio je vrednost stečajne mase i unovčio najveći deo imovine fabrike, ali se iz stečaja povukao pred kraj, sa zvaničnim obrazloženjem da priprema ispit za licencu. Predmet je Agencija za privatizaciju poverila Sonji Veselinović i od tog vremena se više o Kompo vudu ne govori.
U izveštaju koji je Nenad Jeremić podneo Trgovinskom sudu u Kragujevcu navode se papiri vezani za osnivanje fabrike u Rusiji. Na osnovu njih Trgovinski sud je zatražio od sadašnjeg Ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom potvrdu o postojanju te kompanije. Odgovor je stigao u septembru 2005. godine s kopijom delovodnika iz koje se vidi da je kompanija Kompo vud evidentirana pod brojem P-1972-98, a 19. aprila 1999. godine upisana je ispravka osnovnog uloga koji je umesto 450 hiljada dolara iznosio 425 hiljada dolara. Trgovinski sud u Kragujevcu je na osnovu toga utvrdio da fabrika postoji u zvaničnoj evidenciji, pa je tadašnji stečajni upravnik Jeremić dobio nalog da otputuje u Moskvu i utvrdi činjenice.
– U Rusiji sam se uverio da fabrika radi, susreo sam se i s Krezovićem koji ništa nije znao o navodnom prenosu vlasništva. Naprotiv, pitao se gde je završilo sedam miliona dolara iz poslednje poslovne transakcije koju je on obavio 2001. godine, a slično pitanje, samo „teško“ 15 miliona evra, postavio je tadašnji direktor Kompa vud Jaroslav Vlasimirović. Te informacije predao sam i Trgovinskom sudu u Kragujevcu. Ipak, čini se da je lobi koji se formirao oko Kompa, posebno ruskog dela fabrike, bio izuzetno jak, jer čim sam taj deo počeo da istražujem krenule su anonimne pretnje, ucene, auto mi je zapaljen na parkingu, a predsednik opštine Svilajnac Dobrivoje Budimirović prečesto me je pozivao na razgovore – kaže za Danas Jeremić. On tvrdi da u papirima Kompa kada je započeo stečaj nije bilo nikakve odluke o „ustupanju vlasništva“ i smatra da je imovina Kompa vud morala da se nađe u stečajnoj masi, što bi omogućilo da poverioci u potpunosti naplate svoja potraživanja. Ipak, Jeremić ne isključuje mogućnost pritisaka zbog kojih bi fabrika u Rusiji jednostavno „isparila“ iz dokumentacije Kompa. I sam kaže da je imao previše problema kada je prodavao osnovne pogone u zemlji.