Višak smrtnosti često i pet puta veći od broja umrlih od korone

Da li ćemo i za ovu godinu, kada Republički zavod za statistiku objavi svoje podatke o umiranju po uzroku smrti, opet saznati da je preminulih od kovida 19 mnogo više nego što to pokazuju zvanični podaci koji se svakodnevno objavljuju?

Epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba, kazao je da objektivno na svakih deset minuta imamo „smrtni slučaj povezan sa epidemijom“, dok zvanični podaci pokazuju da je na svakih 27 minuta od kovida 19 umre jedna osoba.

– Vrlo verovatno da u Srbiji trenutno na svakih 10 minuta umire jedna osoba, to je dva i po puta više od registrovanog broja. Ako se kaže da smo najgori u svetu, a koriste se podaci koji se potpuno različito vode u različitim delovima sveta, onda to nije u redu…, rekao je Kon za N1.

Ipak, britanski Ekonomist koji je pratio višak smrtnosti u pojedinačnim državama sveta od početka epidemije navodi da je Srbija trenutno na četvrtom mestu po broju prekomerno umrlih na 100.000 stanovnika. Analiza, koja obuhvata period do kraja avgusta, takođe pokazuje da je višak smrtnosti zabeležen u Srbiji značajno odstupao i da i dalje značajno odstupa od zvaničnih podatka o broju umrlih od kovida.

Tako je krajem aprila bilo 3,6 umrlih na 100.000 od kovida 19, dok je prekomerno umrlih bilo 14,9 na 100.000. Višak smrtnosti u pojedinim periodima bio je i pet puta veći od broja preminulih od kovida 19. Da li to onda znači da se u Srbiji opet ne vide pravi podaci o umiranju od kovida 19?

Osvrćući se na podatke Ekonomista, dr Ivan Marinković, naučni saradnik Centra za demografska istraživanja, koji se bavio viškom smrtnosti tokom pandemije, kaže da treba imati na umu da Ekonomist ne koristi metodološki usklađene podatke, ali da ova analiza svakako pokazuje jedan trend, odnosno da se Srbija nalazi među najpogođenijim državama pandemijom u svetu.

– Da li smo četvrti ili na nekom drugom mestu po višku smrtnosti, to je manje bitno, navodi sagovornik Danasa.

Upitan o razlici koju Ekonomist beleži, a koja se odnosi na znatno veći broj prekomernih smrti u odnosu na zvaničan broj preminulih od kovida 19, te da li to znači da i tokom ove godine zvanični podaci zapravo ne obuhvataju dobar deo umrlih od kovida 19, Marinković navodi da za Srbiju treba koristiti konačne podatke RZS-a, a ne ad-hoc bazu sa sajta covid.rs.

– Podaci su dostupni za 2020. a za 2021. treba koristiti (dok ne stignu konačni podaci) preliminarne podatke o ukupnom broju umrlih, pa na osnovu viška umrlih procenjivati udeo kovid smrti, navodi sagovornik Danasa.

Prema preliminarnim podacima koje Marinković pominje u martu je na primer umrlo 4.763 osobe više nego u martu 2020. U tom mesecu zabeleženo je 849 smrti od kovida 19, dakle petostruko manje. Marinković navodi i da ono što jeste verovatno da će ova godina doneti još veći višak smrtnosti.

– Tokom samo prva tri meseca 2021, broj preminulih bio je veći za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu i to prema preliminarnim podacima, koji obično prikazuju manje brojeve od konačnih. Povećanje smrtnosti se videlo i narednih meseci, navodi sagovornik Danasa.

Kako ističe ono što nesumnjivo znamo jeste da je 2020. godine, 10.356 osoba preminulo od kovida, i da „umrli od kovida 19, prema podacima vitalne statistike, čine 71 odsto prekomerne smrtnosti“.

– Takođe, mi trenutno imamo podatke na sajtu covid19.rs koji navode da je u Srbiji do ovog trenutka od kovida 19 umrlo 8.788, što je netačno, ističe Marinković.

Vraćajući se na broj preminulih od kovida 19 u 2020. godinu koji je objavio RZS, sagovornik Danasa navodi da se može pretpostaviti i da je broj žrtava zapravo bio i veći i to iz dva razloga.

– Prvo testovi u velikom broju mogu biti i lažno negativni, a najveći broj umrlih usled kovida 19 je u Srbiji dijagnostikovan na osnovu testa (86 odsto svih umrlih od kovida 19), što je suprotno preporukama Svetske zdravstvene organizacija da se prednost da kliničkim i epidemiološkim dijagnozama kovida 19. Istovremeno, pored oko 10.000 smrti od kovida mi imamo još oko 5.000 preminulih koji čine ovaj ukupan višak smrtnosti od gotovo 15.000. To nije mali broj i pitanje je dakle od čega su te osobe preminule, kaže Marinković. On dodaje da su dva moguća objašnjenja.

– Prvo je reč o žrtvama kovida 19 koje nisu prepoznate, pogrešno je dijagnostikovan osnovni uzrok smrti. Drugo objašnjenje jeste da su u pitanju indirektne posledice pandemije, odnosno da hronični bolesnici nisu dobili adekvatnu zdravstvenu negu, jer je evidentiran i značaj rast broja umrlih od kardiovaskularnih bolesti tokom 2020.

Stariji i sredovečni muškarci na udaru

Ivan Marinković kaže da je „višak mortaliteta nastao u 2020. (u odnosu na trogodišnji prosek 2017-2019) iznosi 14.657, što je rast smrtnosti od oko 14 odsto“. „Tokom 2020. kovid 19 je bio vodeći uzrok smrti među muškarcima u Srbiji, ispred oboljenja srčanog mišića, bolesti krvnih sudova mozga, ishemijske bolesti srca. Pored najstarijih, najviše su stradali sredovečni muškarci, starosti od 50 do 64 godine, što je primećeno i u drugim zemljama jugoistočne Evrope“, objašnjava Marinković.

Radovanović: Sramotno krivotvorenje

Epidemiolog Zoran Radovanović izjavio je juče u emisiji N1 Studio Live da je trenutna epidemiološka situacija na „granici katastrofalne“, kao i da bi za to neko iz vlasti morao da snosi odgovornost. „Realno je da kod nas umire oko 120, 140, 150 ljudi dnevno. Sve vreme se to skrivalo“, istakao je Radovanović. On je kazao i da je „posebna sramota krivotvorenje podataka“. „Jasno je da je prošle godine preminulo 10.356 osoba, a ne 3.250 , to je trostruka razlika. Kako sada može da bude manje od 9.000? To je i potcenjivanje građanstva i zdravog razuma. To je ono što je mnoge moje kolege najviše povredilo“, rekao je između ostalog Radovanović.