Više aktivnosti, uz manje novca

Onim što je urađeno tokom prošle godine najzadovoljniji može biti Mađarski nacionalni savet, jer je u gotovo svim oblastima u kojima ima ingerencije bio vrlo aktivan. Predsednik Saveta, Tamaš Korhec kaže da je vrlo očigledna promena u intenzitetu rada ovog Saveta, što su svakako omogućile određene zakonske novine.

– Znatno je intenzivnija i komunikacija s javnošću, više je rešenih predmeta, sednice su češće i sve je to doprinelo da naš rad ima rezultata. Mi smo u stvari i primorani na takav tempo, jer mađarska zajednica ima više stotina različitih ustanova, manifestacija i institucija, i sve je to u nadležnosti saveta. S druge strane, važna je i promena u našem statusu zahvaljujući slobodnim i neposrednim izborima, što nam daje demokratski legitimitet, jer Savet sada u mnogo većoj meri reprezentuje zajednicu – kaže Korhec.

On navodi da je Savet poboljšao komunikaciju sa zajednicom jer je više prisutan u medijima, a takođe su i njegove sednice otvorene za javnost kroz direktne TV prenose.

– Ništa se u vezi sa radom Saveta ne dešava a da nije dostupno javnosti. Međutim, za naš rad je veoma važna potpuna implementacija nadležnosti koje smo kao savet dobili, i njihova primena u praksi. Mnogi su prigovarali da ovim zakonom saveti nisu dobili bog zna kakve nadležnosti. Ali, ako dobro pročitate, videćete da savet učestvuje na svim nivoima odlučivanja, od lokalnog do republičkog, i to o svim pitanjima koja se tiču identiteta manjinske zajednice. Ni ministarstvo ni lokalna vlast ne mogu doneti bilo koju odluku a da savet ne da saglasnost ili predlog. Zapravo, imamo veliki broj takvih poslova, a naš zadatak je da svaka od tih nadležnosti bude iskorišćena na najbolji način kako bismo poboljšali stanje na terenu – kaže Korhec.

Mađarski nacionalni savet ima upravne nadležnosti nad više od stotinu obrazovnih, kulturnih i javnih ustanova, institucija i medija, a u toku je proces preuzimanja osnivačkih prava u 41 ustanovi kulture i obrazovanja.

– Pravi efekti meriće se, međutim, ne prema tome da li će nacionalni savet biti gazda tih ustanova, već da li će biti dobar gazda. Jer, sama činjenica da vi možete postavljati direktora neke ustanove ne znači ništa ako to ne menja kvalitet rada ustanove – navodi Korhec, ali napominje i da ovaj savet u pogledu realizacije nekih kolektivnih prava kontinuirano nailazi na otpore, ili na opstrukciju tih prava. Tako se odredba Zakona koja obavezuje lokalne samouprave u kojima su u službenoj upotrebi neki od manjinskih jezika da finansiraju rad tih nacionalnih saveta retko gde sprovodi.

– Mađarski jezik je u 30 opština u službenoj upotrebi, ali samo par njih finansira rad saveta. Delom je to zbog ignorisanja zakona, a delom zbog njegovog nepoznavanja, i mi očekujemo da će te stavke biti revidirane tokom rebalansa lokalnih budžeta. Takođe, učešće predstavnika manjina u upravljanju ustanovama od posebnog značaja za te manjine teško se prihvata. Tu postoje veliki otpori. U principu, uvek ima dosta problema i manjkavosti kad neki zakon počne da se primenjuje, i mi koristimo sva pravna sredstva da prava iz Zakona o nacionalnim savetima zažive – ističe Korhec.

Nemačka zajednica u Vojvodini iako jedna od manjih, ipak je uspela da ispuni uslov za slobodne izbore svojih predstavnika u nacionalnom savetu, a nakon godinu dana od osnivanja u ovom telu navode da je na planu ostvarivanja kolektivnih prava dosta urađeno. Međutim, ova zajednica je takođe jedna od onih koje su potpisale peticiju da se vrate sredstva koja država obezbeđuje za rad saveta na prošlogodišnji nivo, jer je sistem finansiranja po novom zakonu takav da su male zajednice sada u znatno nepovoljnijem položaju.

– Ukoliko se tu nešto ne učini, mislim da će se funkcionisanje nekih saveta naći u velikoj krizi, jer za sve nadležnosti koje je savet dobio, a kojih je znatno više nego ranije, treba i sredstava. Savet ima pravo, i obavezu, da finansijski podržava rad udruženja, mi ih imamo 13, ali sa onim što dobijamo, to je gotovo nemoguće… Mi imamo takođe u planu da više podstičemo i pomažemo već postojeće kulturne manifestacije, da obezbedimo nastavnike za učenje maternjeg jezika našoj deci, da popravimo zapuštena groblja. Takođe, želimo da pokrenemo novine na nemačkom, i još dosta toga ima što treba uraditi, ali je za sve to potreban novac da bi to profunkcionisalo. A problem je što su nam dotacije od države ove godine čak i smanjene u odnosu na prošlogodišnji nivo, i ako se to ne ispravi, teško ćemo realizovati sve što je u okviru nadležnosti koje nam navodno novi zakon omogućava – kaže predsednik Nemačkog nacionalnog saveta, Laslo Gence Mandler.

On, međutim, ocenjuje da je promena vidljiva u odnosu nadležnih organa prema manjinama, i da se može reći da je saradnja zadovoljavajuća.

– Mislim da mnoge manjinske zajednice nisu uspele na pravi način da primene novi zakon, a na nesreću, ministarstvo za manjinska prava se rasformiralo. Ja ipak jesam optimista da se sve to može rešiti, pre svega sudeći prema odnosu državnih organa prema pitanju manjina, kojim zaista možemo biti zadovoljni – kaže Mandler.

Nemačka zajednica ima pred sobom dosta nerešenih pitanja iz prošlosti i predsednik NNS zatražio je prijem kod premijera Srbije povodom toga.

– Pre svega tu je restitucija, ali nije reč samo o tome, već o svemu što se događalo nakon rata. Kad je u pitanju vraćanje imovine oduzete od Nemaca, a koja nije mala, mogu reći da nisam sreo nijednog Nemca koji bi tražio da se direktno vrati ono što je oduzeto. Ali, ljudi očekuju neku vrstu satisfakcije u tom smislu. Takođe, oni očekuju da se skine teret kolektivne krivice sa nemačkih građana ove zemlje, što je u stvari prvi korak u rešavanju tih zaostalih problema iz prošlosti. U tom kontekstu potrebno je da nam se dozvoli da svuda gde su masovne grobnice nastradalih nakon rata podignemo zajednički spomenik. Mi smo pokrenuli inicijativu da se formira jedna zajednička komisija, kakva već postoji sa Mađarskom, i da eksperti jedne i druge strane dođu do zajedničkih stavova o istoriji na ovim prostorima, da se javno progovori o zločinima u Vojvodini, sa obe strane, kao i o brojnim logorima u kojima su zatvarani nemački građani, a o kojima mnogi ništa ne znaju. Pogotovo mladi ljudi, a to ne sme više biti tabu tema. A, ako se ne obradi prošlost, nema ni budućnosti. Na taj način ćemo pružiti priliku mladima da se druže, i ta budućnost je mnogo važnija nego govoriti o vraćanju imovine. Zaista verujem da manjine jesu most između dve zemlje i mi nastojimo da to i budemo, kaže Laslo Mandler.

U bunjevačkoj zajednici smatraju da je sama činjenica da su uspeli izaći na izbore po novom sistemu uspeh. Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog nacionalnog saveta, odnedavno je na ovoj funkciji, nakon odluke da se predsednik smenjuje češće nego što traje mandat.

– Tokom proteklih godina bilo je dosta turbulencija u našoj zajednici, a na izbore se izašlo sa sedam lista. No, bez obzira na tih sedam lista, i sedam različitih viđenja problema i razvoja bunjevačke zajednice, tokom godinu dana postojanja saveta shvatili smo da samo zajedničkim radom možemo sprovesti neke svoje strateške planove. Vrlo je teško bilo doći do toga, ali sve je to sada ipak iza nas, i bunjevačka zajednica je kroz nacionalni savet uspela da se ujedini. Mi moramo misliti na sutra, i na to kako da našoj deci sačuvamo identitet, kulturu, tradiciju, običaje… Nama su to naši dedovi ostavili, a naša obaveza je da mi to oplemenimo i sačuvamo. Država nam je kroz formiranje nacionalnog saveta omogućila da sve to i možemo realizovati. Najveće rezultate postigli smo u obrazovanju – na početku, u 2007. godini, bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet pratilo je oko 70 učenika, a sada očekujemo više od 250 učenika. U međuvremenu smo dobili saglasnost od republičkog Prosvetnog saveta da se taj predmet uvede od petog do osmog razreda, a urađeni su i udžbenici za narednu školsku godinu. U oblasti kulture imamo deset institucija, a u procesu formiranja su još tri, želimo da u svakom mestu gde ima Bunjevaca stvorimo jezgro okupljanja, gde će se negovati tradicija i običaji, da tako sačuvamo vrednosti koje su kroz vekove opstale – navodi Pokornić.

On podseća da se uz to radi na standardizaciji jezika i rečniku, i računa se da će 2012. biti predata sva potrebna dokumentacija Odboru za standardizaciju, i konačno biti dovršen proces standardizacije.

– No, sve to što se radi na polju informisanja i u kulturi i obrazovanju treba propratiti odgovarajućim sredstvima. Velike zajednice koje imaju svoje matične države u znatno povoljnijem su položaju od nas koji smo rekli da je naša matična država Srbija. Zahvaljujući kriterijumima koji sada važe pri dodeli sredstava manjinskim zajednicama mi smo u 2010. oštećeni za oko dva miliona dinara, što je za nas jako veliki novac. Kako možemo ući u trku sa organizovanim i većim nacionalnim zajednicama koje imaju formirano kompletno obrazovanje, imaju svoje medije, itd. Mi tražimo od države da se na nas primeni sistem pozitivne diskriminacije, da nam se dodele dodatna sredstva i omogući nastavljanje započetih poslova, kako bismo mogli podići nivo naše organizovanosti i funkcionisanja saveta. Zakon uz to kaže da i lokalna samouprava mora da učestvuje u sufinansiranju rada nacionalnih saveta na svojoj teritoriji. Naš grad se baš nije pokazao u tome, štaviše oglušio se na sve naše apele. Verbalna podrška doduše uvek postoji, ali konkretna ne – kaže Pokornić.

Popis stanovništva

Nacionalni saveti već počinju pripreme za popis stanovništva, jer je nacionalno izjašnjavanje u mnogim zajednicama nedorečeno i često uslovno. Bunjevci očekuju da ih nakon narednog popisa u Subotici bude 15 odsto (dosad ih je zvanično bilo 11 odsto).

– Ta činjenica omogućiće da ravnopravno sa ostalima zatražimo i priznavanje bunjevačkog za zvaničan jezik na teritoriji Subotice. Mislimo da u pogledu na tradiciju na to imamo pravo. Očekujemo da će na ovom popisu mnogo šta biti objašnjeno, pre svega zato što se sada podaci obrađuju u Zavodu za statistiku. Nakon popisa 2002. obrada podataka je bila u Subotici, i ima se utisak da je bilo potrebno malo podešavati rezultate, kako bi Hrvata i Bunjevaca bilo srazmerno, a sve je to imalo političku pozadinu – kaže Pokornić.

Najviše novca za par najvećih

Novim načinom raspodele sredstava nije zadovoljna većina manjinskih zajednica, a pokrenuta je i peticija da se ti kriterijumi promene, navodi Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza i potpredsednik nacionalnog saveta.

– Osnovni kriterijum raspodele je brojnost jedne manjine i izgrađenost njene infrastrukture, tako da najviše novca dobije par većih zajednica, dok većina malih, a to je srazmerno najveći deo manjinske populacije, dobija mrvice. Kad smo pitali kako to 70 odsto sredstava podeli njih pet (mađarska, bošnjačka, hrvatska, slovačka i rumunska manjina), a onih 30 odsto podeli 14 ostalih zajednica – onda nam oni kažu: Pa vi nemate infrastrukturu, nemate pozorišta, nemate domove kulture… Pa, naravno, da nemamo, kada nas je ovde bilo 538.000, pa smo svedeni na četiri hiljade, pa ste nam sve uzeli, i onda kažete „Vi nemate ništa“. Naravno da nemamo, a nećemo ni imati sa ovakvim stavom države. Kako da bilo šta pokrenemo i uradimo bez novca? I dosad sve što je urađeno sami smo finansirali – kaže Vajs.

Napredak u položaju manjina

– Postoji značajan napredak u položaju manjina u ovoj zemlji i ovaj Zakon je svakako jedan od dokaza tog napretka, kao i dokaz prihvatanja manjina od države. Nekadašnja egzistencijalna neizvesnost za mnoge manjinske zajednice nestala je, i iako sporo, ova zemlja se ipak kreće u dobrom pravcu. Posebno je dobro što su odnosi Mađarske i Srbije bolji nego u proteklih nekoliko vekova, što svakako utiče i na naš položaj, i na nama je da što više iskoristimo ovu situaciju – ocenjuje Tamaš Korhec.

Diskriminacija u državnim službama

– Kad je reč o zastupljenosti manjina u državnim institucijama, mađarska zajednica je i dalje na neki način u diskriminisanom položaju u odnosu na većinski narod. Tu situaciju može i mora rešiti vlada, koja će uvesti posebne mere kako bi se ta anomalija ispravila. Na nivou Pokrajine u tom smislu stvari su se promenile, tako da je nedovoljna zastupljenost kad je reč o pokrajinskim službenicima gotovo nestala – učešće Mađara u tome povećano je sa oko šest na skoro 13 odsto, što čini i realnu proporciju stanovništva. Isti je slučaj i u drugim oblastima – zdravstvu, obrazovanju, itd. Na lokalnom nivou tog problema gotovo nije ni bilo – napominje predsednik Tamaš Korhec.