Manje od tri nedelje od sastanka grupe G-20 u Londonu, Evropska unija i SAD ne mogu da se slože oko prioriteta u borbi sa finansijskom krizom. Francuska i Nemačka zahtevaju reformu finansijskog sektora, pre svega stavljanje pod kontrolu investicionih fondova i država bez poreza, poput Monaka, Lihtenštajna, Andore.
Samo Lihtenštajn sa 32.000 stanovnika ima na računima u svojim bankama 129 milijarde evra. Sve se više ukazuje na to da sve veće kompanije imaju filijale u besporeskim državama preko kojih se odvijaju finansijske transakcije skrivene od javnosti, što im omogućava velike profite iako otpuštaju zaposlene zbog smanjenog posla.
SAD, iako se ne protive kontroli finansijskog tržišta smatraju da je neophodno pre svega podstaći proizvodnju i potrošnju. Vašington koji predviđa 787 milijardi dolara za podsticanje ekonomije traži da i EU poveća sredstva za tu namenu. Prema podacima Evropske komisije 27 država članica EU u tu namenu, spremne su da izdvoje samo 3,3 odsto ukupnog BNP svih dražava članica. Nemačka stimuliše ekonomiju sa ukupno 81 milijardom evra, najvećom sumom u evrozoni. Francuski ministar, zadužen za podsticaj ekonomije i prevazilaženje krize, Patrik Deviđan kaže: „Nije na SAD da nam drže lekcije, jer kriza dolazi od njih“. Predsednik evrozone Žan-Klod Junker je na sastanku ministara G-20 proteklog vikenda u Londonu, jasno rekao: „Ne želimo da povećamo sredstva za oživljavanje ekonomije. Čak ni da se stekne utisak da bi mogli da razmislimo o dodatnim iznosima“. Poput njega svi ministri iz država evrozone su odbacili mogućnost izdvajanja dodatnih sredstava. Velika Britanija, koja nije članica evrozone, pokušava da ostane između zahteva SAD i pristupa država evrozone izjavljujući da „treba biti spreman da se odvoje dodatna sredstva“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
