Više javno tužilaštvo u Užicu/Foto: N. Kovačević Više javno tužilaštvo u Užicu, uprkos kadrovskim i drugim ograničenjima, svoju funkciju obavlja uspešno i efikasno, ali njegova slaba karika je javnost u radu.
To je ocenjeno na skupu na kome je predstavljena publikacija Lokalni institucionalni barometar, u okviru koga je ponuđena i analiza rada Tužilaštva.
Dragomir Pop Mitić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju, koji je autor separata o radu Višeg javnog tužilaštva u Užicu, naveo je da je istraživanje obavljeno tokom 2021. godine.
„Zaključili smo da rad Tužilaštva jeste efikasan, ali nije u dovoljnoj meri dostupan javnosti. Građani nemaju dovoljno informacija o njegovom radu, predstavnici Tužilaštva se retko pojavljuju u javnosti, a informacije koje se nude su veoma šture“, ocenio je Pop Mitić.
Sajt Tužilaštva, dodao je, skoro da je prazan i nije ažuriran, a informatori o radu su postavljeni tek nakon reakcije tog Centra.
„Zbog povećang obima posla, očekivali smo da u Tužilaštvu ima više zaposlenih, a ispostavilo se da ih je trinaest. Osim vršioca funkcije višeg javnog tužioca, rade četiri zamenika, jedan tužilački pomoćnik, a ostalo su administrativni radnici“, naveo je Pop Mitić.
On je podsetio na to da krivična dela u vezi sa korupcijom nisu u nadležnosti tog Tužilaštva, već Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu za suzbijanje korupcije.
Kristina Varničić iz Višeg javog tužilaštva u Užicu, navodeći da to Tužilaštvo, po sistematizaciji radnih mesta, nema portparola, dodala je da te poslove, bez naknade, obavlja tužilački pomoćnik, u zavisnosti od obaveza koje ima.
Navela je da je nedavno sajt Tužilaštva ažuriran, objavljeni su informatori o radi i da će se u, narednom perodu, objavljivati i druge infromacije.
Istakla je da Tužilaštvo, po zakonu, nije dužno da obaveštava javnost o svim podacima o njegovom radu, već one za koje smatra da postoji javni interes.
Ona je navela da su od velikog značaja dobri odnosi Tužilaštva i medija, u cilju tačnog, blagovremenog i fer informisanja javnost, a potom rekla da se „dešava se da se u medijima optužnice tretraju na nepravilan način, što može da stvori zabludu u javnosti i pogrešnu predstavu o radu Tužilaštva“.
„Događa se i to da mediji, na posredan ili neposredan način, u pojedinim predmetima“, poručila je, „daju podršku raznim interesnim grupama i na taj način može se stvoriti pritisak na rad Tužilaštva, a to može izazvati probleme tokom istrage“.
Ona je potvrdila da je od 2021. godine, smanjen broj tužilaca i da su u Višem tužilaštvu u Užicu, trenutno, osim vršioca funkcije glavnog tužioca, kako se on sada zove nakon izmena zakona, dva zamenika tužioca i jedan tužilački pomoćnik“.
„Na pitaje kako će Tužilaštvo obavljati obiman posao, kada je smanjen broj tužilaca, Varničić je rekla da će „to vreme pokazati, ali da će zaposleni dati sve od sebe da i dalje budu efikasni“.
Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, primetio je da se Policijska uprava Užice, iako policija ne vodi istragu, već to radi Tužilaštvo, oglašava saopštenjima za javnost.
„U sistemu u kome bi zaista tužilaštva vodila istragu, tužioci bi trebalo da budu češće u medijima“, rekao je Đorđević i zapitao se koliko ljudi u Užicu zna ko je vršilac funkcije glavnog javnog tužioca u tom gradu.
Na istom skupu, prof. dr Miodrag Jovanović sa Pravog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) oceno je da bi nedavno uvedene zakonske novine trebalo da idu u pravcu veće samostalnosti i nezavisnosti tužilaca, što podrazumeva veću odgovornost, pa i njihovo veće prisustvo u javnosti.
„Ne bi trebalo da“, istakao je profesor, „razmišljamo o tome koliko smo, u oblasti pravosuđa, blizu EU, jer je to instrumentalni pogled i onda izgleda da nam je kvalitet rada sudova i tužilaštava nekakvo sredstvo da bismo postigli neki cilj, odnosno ušli u EU“.
„Sve da ne postoji EU, sudovi i tužilaštva bi trebalo valjano da rade, a mi kao građani bismo i tada postavljali pitanja o tome da li oni rade po zakonima“, poručio je profesor Jovanović i, između ostalog, založio se za to da se radne biografije sa fotografimama tužilaca objave na sajtovima tužilaštava.
Lokalni institucionalni barometar je pionirski pokušaj koalicije prEUgovor da prati efekte reformi u procesu evropskih integracija Srbije na lokalanom nivou, sa fokusom na poglavlja 23 (pravoduđe i osnovna prava) i 24 (prava slobode, bezbednost).
Koaliciju prEUgovor čine: Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA), Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Centar za primenjene evropske studje (CPES), Grupa 484 i Transparentnst Srbija.
Ostale lokalne institucije
Osim rada Višeg javnog tužilaštva u Užicu, u Lokalnom institucionalnom barometru su ponuđene i analize rada još pet institucija na nižim nivoma vlasti: Pokrajinskog zaštitnika građana, Antikorupcijskog mehanizma Grada Novog Pazara, Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, Saveta za migracije grada Subotice i Saveta za bezbednost u Požegi.
Kako rade institucije
„Cilj nam je da pokažemo da sprovođenje reformi nije samo usvajanje na papiru akcionih planova, strategija i zakona, već i njihovo sprovođenje. Ako želite da se pitate kako se zakoni sprovode, onda morate da se pitate kako institucije rade svoj posao“, poručila je Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor, i istakla važnost pružanja podrške lokalnim organizacijama kako bi pratile rad institucija u svojim gradovima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
