Više napada, manje zaštite za novinare

Predstavnica Fondacije „Slavko Ćuruvija“ Nataša Jovanović istakla je da se više od 75 odsto slučajeva odnosi na ugrožavanje sigurnosti novinara i da je u više od 60 odsto slučajeva nadležno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, što govori da su većina slučajeva pretnjena na internetu i na društvenim mrežama.

Napomenula da su istim članom Krivičnog zakonika koji štiti novinare – članom 138, stav 3 – zaštićene i druge osobe koje obavljaju državne funkcije i advokati.

Zaštita svih tih drugih osoba, ukazala je ona, obuhvaćena je i drugim krivičnim delima, kao što je napad na službeno lice, dok se to ne odnosi na novinare i sve koji obavljaju posao od javnog značaja u oblasti javnog informisanja, koji ostaju van krivično-pravne zaštite u tom smislu.

Jovanović je istakla da se najveći broj slučajeva ne rešava odlukom suda nego tužilaštva, a da su u više od 70 odsto slučajeva u pitanju odbačene krivične prijave uz obrazloženje u službenim beleškama da nema razloga za pokretanje krivične prijave.

Uz to, oko šest odsto prijava godišnje biva odbaci po osnovu oportuniteta.

Postotak sudski rešenih predmeta je 22 odsto, ali je Jovanović navela da je trend da se veliki broj takvih slučajeva odnosi na sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno da tužilaštvo zaključuje sporazume sa okrivljenima, a da ih sud prihvata.

Ukazala je da je postotak oslobađajućih presuda dva odsto, što znači da tužilaštvo ulazi u sudske postupke uglavnom kada ima potpuno jasnu situaciju u vezi sa nedvosmislenim pretnjama usmerenih na život i kada postoji osećaj ugroženosti oštećenog.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić navela da su u nekim slučajevima krivične prijave zbog ugrožavanja bezbednosti novinara s razlogom odbačene, ali da je veliki broj graničnih slučajeva koje tužilaštvo odbacuje jer postoje direktne pretnje onako kako ih tumače tužilaštvo i sudovi.

Predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Veljko Milić istakao je da je najviše krivičnih prijava odbačeno jer tužilaštvo smatra da su u pitanju dela koja se ne gone po službenoj dužnosti nego po privatnoj tužbi, jer se radi o uvredi.

Istakao je da je posebno veliki problem što uvrede na internetu upućuju osobe koje se kriju iza pseudonima i lažnih profila na društvenim mrežama i da prilikom podnošenja krivične prijave novinari nemaju nikakvu pomoć države jer im je uskraćena bilo kakva mogućnost da saznaju ko stoji iza krivičnog dela.

Kao primer naveo je laži koje se objavljuju o novinarima koji izveštavaju o demonstracijama ili ekstremnim dešavanjima, koje plasiraju grupe čiji je cilj da targetiraju novinare i komentari sa najgnusnijim uvredama na račun novinara i medija.

Milić je rekao da, pošto je takvih komenatar mnogo, policija savetuje novinare da ponovo „prođu“ kroz sve njih i izdvoje uvrede, odnosno komentare koji ugrožavaju bezbednost, što od novinara zahteva da ponovo čita uvrede koje su im upućene.

Izvršna direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“ Ivana Stevanović rekla je da je važno nastaviti tamo gde se stalo nakon prošlogodišnjeg zahteva Vladi da odustane od procedure hitne izmene Krivičnog zakonika kako bi se došlo do rešenja koje je će poboljšati položaj novinara, ali i omogućila zaštita slobode govora.

Govoreći o najavljenim izmenama Krivičnog zakonika, Ambasador Holandije Jost Reintjes naveo je da su neke od njih izazvale zabrinutost kod organizacija za zaštitu ljudskih prava i novinara.

Jedno od najavažnijih pitanja, smatra Reintjens, je da Vlada usvoji pravila koja bi sprečila uznemiranje i govor mržnje i da bi sloboda govora trebalo da bude apsolutna.

Upitao je šta bi trebalo učiniti na zaštiti privatnosti i sa lažnim vestima.

Reintjes je rekao da, iako ne zna srpski i ne čita novine, svakodnevno dobija pres kliping i da je „šokiran“ onim što tabloidi u Srbiji pišu.