Više od 3.000 slučajeva nasilja nad starijima

Svedoci smo da je nasilje nad starijima prisutno u našem društvu, iako najčešće ostaje sakriveno u okviru porodice, dok do javnosti dopire uglavnom putem medija, i to kada poprimi ekstreman oblik, istakla je danas u pisanoj izjavi povodom 15.juna Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Ona je naglasila da godine ne smeju da budu prepreka za dostojanstven i bezbedan život.

Rezultati nedavnog istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom uspostavljanja indikatora, pokazuju, pored ostalog, da je skoro polovini ispitanih koji imaju 85 i više godina, otežan pristup zdravstvenim ustanovama, a da se skoro trećina starijih od 75 godina, suočava sa barijerama prilikom kretanja ulicom, korišćenjem javnog prevoza ili javnih površina.

„Da bi se stariji zaštitili od zlostavljanja i nasilja, veoma je važna stalna edukacija zaposlenih u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, policije, pravosudnog sistema. Značajna je i uloga civilnog sektora koji posebnu pažnju treba da posveti aktivnostima za smanjenje socijalne isključenosti i izolacije starijih osoba, jer su to faktori rizika od nasilja“ naglašava Poverenica u saopštenju.

Ključni segment prevencije nasilja nad starima, ali i odnosa poštovanja i razumevanja, treba da bude obrazovni sistem gde će se, pored ostalog, mlađe generacije odgajati u duhu međugeneracijske solidarnosti i tolerancije, zaključuje Poverenica Janković.

Vulin: Ne ćutite, prijavite nasilje

Od 23.218 slučajeva porodičnog nasilja koje je prijavljeno u 2016. godini, 3.050 je izvršeno nad starijim ljudima, izjavio je danas povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin i poručio: „Nemojte ćutati, prijavite nasilje!“

Od 3.050 slučajeva zlostavljanja starih prijavljenih Centrima za socijalni rad, podneto je 38 krivičnih prijava i u osam slučajeva izrečene su mere obaveznog lečenja nasilnika, naveo je Vulin na otvaranju konferencije „Zlostavljanje starijih – šta dalje, kako sprečiti?“ u prostorijama Crvenog krsta Srbije.

Prema njegovim rečima, u proteklih pet godina broj prijava zlostavljanja starih je porastao za 153 odsto, a u najvećoj meri je to psihičko i fizičko nasilje, zanemarivanje i seksualno nasilje. Vulin je starijim ljudima poručio da ne ćute i da ne prihvataju nasilje kao nešto što im pripada. Nasilje u porodici, nasilje nad starijima je sramota, ali ne onog ko trpi, već onog ko ga čini, poručio je ministar.

On je ukazao da u Srbiji živi 1,3 miliona ljudi starjih od 65 godina i da 84 odsto njih prima penziju, što je, kako je rekao visok procenat u poređenju sa svetskim merilima i kad se pridodaju još oni koji primaju penzije iz inostranstva i koji rade iako imaju više od 65, mali broj ljudi u Srbiji je bez primanja ili van socijalne zaštite.

Vulin je objasnio da su to rezultati perioda nekadašnje Jugoslavije kad su plate bile visoke a na jednog penzionera bilo sedam radnika, dok je danas gotovo 1:1, s tim što jedan zaposleni danas ima još u proseku jednog nezaposlenog, kojeg izdržava. Vulin je naveo da je prosečna penzija u Srbiji 23.000 dinara, što je kako je rekao nedovoljno, ali više od minimalne zarade u Srbiji.

Kako je rekao, s obzirom na to da je Srbija među pet najstarijih zemalja na svetu, i da se taj trend ne može brzo promeniti, moramo se spreminiti za vreme koje dolazi a njegovo Ministartvo uskoro će pokrenuti ideje.

Direktor Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović je, otvarajući skup, istakao da je zlostavljanje starijih i dalje veliki javno zdravstveni problem i jedan od poslednjih društvenih tabua koji nije dovoljno prepoznat u javnosti. On je upozorio da je zlostavljanje starih često skriveno, potcenjeno ili ignorisano i mnogo manje se prijavljuje nego što se dešava i da treba raditi na tome da žrtve počnu da govore.

Sa skupa u Crvenom krstu Srbije      Foto: Fonet/TV Fonet

Pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Jokanović je istakla da je nasilje prema starima prisutno, ali da ostaje unutar porodice, sve dok ne dođe do nekog ekstremnog slučaja koji dospe u javnost. Ona je ukazala da je vreme da se postavi pitanje: Da li je zanemarivanje i zlostavljanje tiho ubijanje ljudi, koji su nas rodili, s obzirom da zvanična statistika sadrži podatak da od 30 odsto prijava za porodično nasilje, žrtve su najstariji.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović je izjavio da se radi na tome da se starjim ljudima zdravstvena zaštita učini što dostupnijom, skraćivanjem liste čekanja, uz ocenu da je srpsko društvo ipak društvo socijalne pravde orijentisano da oni, koji su zemlju izgradili, žive kvalitetno u starosti.

Mali: Osnivamo savet za unapređenje položaja starijih sugrađana

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je osnivanje saveta koji će se baviti unapređenjem položaja starijih sugrađana, i rekao da će se na taj način Grad Beograd, po prvi put, sistemski baviti tim pitanjem. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, koji se obeležava danas, Mali je rekao da proces demografskog starenja i povećan broj starijih osoba u gradu uvećavaju potrebu da se odgovori na specifične izazove koje pred sve nas stavlja pitanje njihovog položaja i zaštite.

„Potrebno je otvoreno govoriti o prikrivenim problemima najstarije populacije, razmeniti iskustva, znanja i ideje kako bi zajedno unapredili položaj generacije kojoj to dugujemo“, rekao je gradonačelnik. Mali je ukazao na podatke Gradskog centra za socijalni rad koji pokazuju da u Beogradu od ukupnog broja evidentiranih slučajeva porodičnog nasilja tokom prošle godine 495 slučajeva, odnosno 7,6 odsto, čine stari.

„Trend porodičnog nasilja nad starim osobama je u porastu, a najveći broj slučajeva se ne prijavljuje, pa je broj zlostavljanih daleko veći od broja dostupnog javnosti. Tome prevashodno doprinosi izbegavanje starijih osoba da traže zaštitu, kao i njihova neinformisanost o institucijama nadležnim za postupanje u slučajevima fizičkog nasilja i zanemarivanja. Istraživanja ukazuju da su starije osobe najčešće izložene nekom obliku zlostavljanja ili zanemarivanja u primarnoj porodici”, rekao je Mali. Kako je dodao, neophodno je povezivanje većeg broja sektora u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, kao i postojanje raznovrsnih usluga na lokalnom nivou.

„Siguran sam da će partnerstvo i jače povezivanje javnog, civilnog i privatnog sektora doprineti daljem kreiranju raznovrsnih socijalnih usluga namenjenim starijim sugrađanima. Vaninstitucionalnom zaštitom, koja je pokazala punu društvenu opravdanost, Grad Beograd preduzima važne korake za njihovu integraciju“, dodao je gradonačelnik.

U poslednjih dve godine pet novih klubova

Mali je podsetio da u okviru Gerontološkog centra Beograd posluje Radna jedinica „Dnevni centri i klubovi”, za koju je nadležan grad, a koja pruža uslugu pomoći u kući i obezbeđuje rad klubova za starija lica.

Prema njegovim rečima, službu „Pomoć u kući“, pored organizatora, čini 650 gerontodomaćica koje pružaju usluge pomoći za više od 2.000 starih i iznemoglih. Mali je rekao i da se na teritoriji grada nalazi 25 klubova za starija lica u kojima se za naše najstarije sugrađane obezbeđuje boravak svakog radnog dana, u trajanju od 12 časova dnevno. Korisnicima klubova se obezbeđuju uslovi za druženje kroz kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, u cilju uspostavljanja veće socijalne interakcije i solidarnosti.

U protekle dve godine otvoreno je pet novih klubova na opštinama Novi Beograd, Zemun, Rakovica, Zvezdara i Barajevo, čime je Grad Beograd pokazao da ispunjava dato obećanje, da svaka opština ima klub za starije sugrađane kao mesto susreta i zadovoljavanja najrazličitijih potreba, naveo je Mali.