Više od 4.700 viškova dopunilo normu

Dosad je zbrinuto 1.576 viškova, kao i 3.146 sa takozvane liste B, koji su uspeli da dopune fond časova do pune norme.

Školske uprave dobile su nalog Ministarstva prosvete da ispitaju zašto viškovi nisu zbrinuti i pored velikog broja slobodnih radnih mesta.

– U narednih sedam dana preko radnih podgrupa u školskim upravama biće prikupljene informacije za svaki pojedinačni slučaj tehnološkog viška i za one sa nepunom normom, zašto nisu zbrinuti i iz kojih razloga su na nekim mestima i dalje angažovani zaposleni na određeno, ukoliko na području određene školske uprave ima viškova – kaže za Danas Snežana Marković, pomoćnica ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Dva prosvetna sindikata različito tumače dosadašnje rezultate racionalizacije u obrazovanju.

– Od kada je pre mesec dana počelo zbrinjavanje tehnoloških viškova, preuzeto je više od 4.700 zaposlenih, a tokom cele prošle školske godine bilo je oko 5.000 preuzimanja. Dakle, za poslednje dve godine smo zbrinuli 20 odsto ljudi u sistemu i ne mogu da budem nezadovoljan ovakvim podacima. Sigurno je da može bolje i kvalitetnije, ali mislim da idemo u dobrom pravcu. Do pre dve godine nismo imali nikakav uvid šta se radi u sistemu, a sada su podaci transparentni i neću da negiram napredak – kaže za Danas Dobrivoje Marjanović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković nije zadovoljan rezultatima, a kao glavne krivce za ogroman broj tehnoloških viškova označava pojedine direktore škola. On ukazuje da spregu između direktora, načelnika školskih uprava, inspekcije i Ministarstva prosvete, koje dosad nije reagovalo na zloupotrebe, zbog čega se, kako ističe, stalno vrtimo u krug. Brajković navodi da sindikat nema mehanizam da to spreči i da je jedina šansa da se izađe iz začaranog kruga da ministar prosvete sankcioniše sve koji nisu poštovali njegova uputstva. On podseća da su sindikati i prošle godine poslali bivšem ministru Srđanu Verbiću spisak 13 najgorih direktora škola, od kojih nijedan nije smenjen.

– Mi prijavimo konkretan slučaj prosvetnoj inspekciji, a ona se proglasi nenadležnom i to prebaci na inspekciju rada, uz obrazloženje da je direktor prekršio Zakon o radu. Potom inspekcija rada kaže da to nije njen posao već iz delokruga posebnog kolektivnog ugovora i niko time neće da se bavi. Dok ne bude bilo sankcija za one koji krše propise ništa nećemo postići – smatra Brajković.

Marjanović: Prosvetna inspekcija – najslabija karika

Dobrivoje Marjanović slaže se da je prosvetna inspekcija najslabija karika u sistemu, napominjući da je ministar prosvete taj koji treba da je „dovede u red“. Potvrđuje da su dopisi sa dokumentovanim podacima o zloupotrebama koje je Unija sindikata prošle godine slala bivšem ministru Verbiću ostali bez odgovora, ali kaže da će se tek u narednih mesec dana videti kako će postupati aktuelni ministar Mladen Šarčević.