Više od 40 odsto đaka nezadovoljno školskim uspehom

To je pokazalo istraživanje specijaliste pedagogije Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 800 đaka iz beogradskih osnovnih škola.

Od ukupnog broja anketiranih, čak 44 odsto učenika je reklo da nije zadovoljno uspehom u školi, skoro 17 odsto društvom u školi, a sedam procenata načinom života u porodici.

Nešto manje od trećine đaka imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, svaki peti ono što ih muči ne može da poveri svojim drugovima, a četvrtina ni svojim roditeljima, niti sa njima mogu otvoreno da razgovaraju, jer smatraju da im ne posvećuju dovoljno vremena i pažnje. Više od polovine učenika svoj veliki problem ne bi ispričali nastavnicima jer u njih nemaju poverenja, sumira Malušić za Danas neke od rezultata svog istraživanja.

– Jedno od pitanja u upitniku je glasilo: kad ste neraspoloženi i osećate se nesrećnim, da li pomišljate da uzmete neko sredstvo da vam se vrati raspoloženje, snagu i da se lepo osećate? Oko tri odsto učenika je odgovorilo da treba da uzmu to sredstvo. Na pitanje da li to sredstvo koristi neko od tvojih drugova 15 odsto ispitanih đaka odgovara potvrdno. Sedam odsto učenika je reklo da su im ta sredstva nudili dileri, a jedan odsto je priznao da ih već koristi – kaže Malušić.

On napominje da je identično istraživanje o uzrocima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti sproveo 2004. godine i da su tada rezultati za nijansu bili povoljniji.

– Na pitanje zašto ljudi koriste drogu neki od karakterističnih odgovora učenika su: da bi pobegli od stvarnog života, da bi pobegli od problema koje ne mogu da reše, da pronađu utehu, zato što su kukavice, zato što ih drugi nateraju i podmetnu im, iz očajanja. Međutim, ima i drugačijih mišljenja: da bi bili neko i nešto, radi hobija, radi zadovoljstva, da bi ušli u svoj svet, da bi našli smirenje, da bi bili srećni, da bi se provodili, da bi duže živeli, da bi bili frajeri, zato da bi se digli do neba, da bi ih Bog video, da bi se dokazali u društvu…Iz ovih odgovora se vidi da su učenici u zabludi i da nemaju pravu sliku ni znanje o bolestima zavisnosti – ukazuje Malušić.

On ističe da su đaci koji su nezadovoljni sobom, svojim radom i uspesima, koji sebe smatraju nesrećnim, odbačenim od drugova i roditelja, koji nemaju dovoljno poverenja u bliske odrasle osobe, a imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, vrlo pogodne i povodljive ličnosti za razna iskušenja, pa i uzimanje droge i raznih opijata.

– Narkomanija kuca i na školska vrata. Zavisnici dolaze iz svih socijalnih slojeva, iz razorenih, ali i stabilnih brakova, iz velikih gradova, ali i iz sela i malih naselja. Dakle, pravila nema. Zato je neophodna veća edukacija učenika i roditelja o bolestima zavisnosti, o njihovim uzrocima, posledicama i načinima odbrane. Treba raditi na poverenju između učenika i nastavnika, roditelja i dece, jer je to jedan od glavnih ciljeva za primarnu prevenciju bolesti zavisnosti u osnovnoj školi – ukazuje Malušić.

Dodaje da je potrebno stvoriti uslove za angažovanje što većeg broja učenika u vannastavnim aktivnostima, pre svega u sportskim, gde bi zadovoljili svoja interesovanja i ispoljili kreativnost. Sem toga, neophodno je da roditelji i nastavnici prate promene raspoloženja i ponašanja učenika, da umeju da prepoznaju simptome korišćenja psihoaktivnih supstanci i da reaguju na vreme. Obazriva primena odgovarajućih testova kojima se otkrivaju primena opojnih sredstava, koji se danas nude roditeljima, mogu biti od velike pomoći, ističe naš sagovornik i naglašava da u borbu protiv bolesti zavisnosti treba da budu uključeni ne samo porodica i škola već i zdravstvene ustanove, centre za socijalni rad, MUP, mediji…