Više od 7.000 primedbi na Regulacioni plan izgradnje kompleksa Avala filma na Košutnjaku

Svetski fond za prirodu (WWF) je danas saopštio da je uloženo više od 7.000 primedbi na „Elaborat za plan detaljne regulacije kompleksa ‘Avala filma’ “ u tom parku.

„Dostavljenim primedbama, organizacije i pojedinci žele da ukažu na činjenicu da bi realizacija plana nanela štetu javnom dobru i doprinela narušavanju životne sredine i to u gradu u kom je vazduh već ocenjen kao prekomerno zagađen, a zelene površine čine svega 18,5 odsto ukupne teritorije grada Beograda“, navedeno je u saopštenju.

Ujedinjene organizacije upozoravaju da se „pod izgovorom razvoja filmske industrije, planira izgradnja hiljada kvadrata stambenog i komercijalnog prostora“.

„Uprkos pokušajima predstavnika gradske vlasti i kompanije ‘Avala studios’ da izgradnju kompleksa predstave kao ulaganje u razvoj filmske industrije, analizom dokumentacije iz Elaborata može se zaključiti da su njihove namere da kompleks ‘Avala filma’ na Košutnjaku pretvore u stambeno-poslovni prostor, uz pustošenje velikog poteza Košutnjačke šume za nove sportske centre i intenzivnu izgradnju“, navedeno je u saopštenju.

Podaci iz plana ukazuju na izgradnju skoro 420.000 kvadratnih metara novog stambenog prostora i 150.000 kvadratnih metara komercijalnog.

„Šume i javne zelene površine nestaju pod ovim izmenama, i sa postojećih 34,7 hektara se svode na deset puta manju površinu od samo 3,4 hektara“, upozoreno je u saopštenju.

Ukazano je i da je ovaj plan u suprotnosti i sa Programom zaštite životne sredine grada Beograda, u kojem se navodi da je osnovni koncept uređenja prostora Beograda razvoj u skladu s prirodom.

„Seča više od 25 hektara Košutnjačke šume nikako se ne može smatrati razvojem grada u skladu s prirodom, već je to nerazuman i krajnje rizičan postupak“, navedeno je u saopštenju.

Zbog toga stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se odmah obustavi izrada plana detaljne regulacije kompleksa „Avala filma“ na predloženim osnovama.

Oni traže da se pristupi izmeni osnovnog koncepta tako što će se poštovati procedure, zakoni i planovi višeg reda, obezbediti očuvanje šuma i zelenih površina, bez promene namene zemljišta, jer za to ne postoji osnov.

Traže i da se investitoru ostavi mogućnost korišćenja i investiranja u nepokretnosti u njegovom vlasništvu, bez promene vlasničke strukture nad zemljištem.

Među gotovo 40 organizacija i pojedinaca koji su podržali podnete primedbe su WWF, Evropa Nostra Srbija, Mladi istraživači Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Odbranimo reke Stare planine.

Potpisnici su i Odbranimo šume Fruške gore, Evropska geografska asocijacija studenata i mladih geografa, Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za unapređenje životne sredine, RERI – Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Alhem.