Više od 70.000 žrtava zračenja

Tačno pre 22 godine, 26. aprila 1986, dogodila se tragedija u Černobilju, najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva, podsećaju svetske agencije i ukrajinski mediji. Dve eksplozije su tog dana odjeknule u reaktoru broj četiri, u nuklearnoj elektrani pored ukrajinskog mesta Černobilja, stvorivši ogromne radioaktivne oblake. Opasnim cezijumom 137 kontaminirana je u manjoj ili većoj meri površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, odnosno oko 40 odsto površine Evrope. Najjači udar su primile Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali posledice su se osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.
Černobiljska havarija je prouzrokovala zagađenje više od 145.000 km kvadratnih teritorije Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije. Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već tokom 1986. godine, a još 19 od 1987. do 2004. godine. Žrtve radijacije su najčešće obolevale ili još obolevaju od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja. Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, danas se pod medicinskim nadzorom nalazi više od 2,34 miliona ljudi, a najzagađenije radijacijom i dalje su Žitomirska, Kijevska, Rovenska i Volinska oblast.

Za novi sarkofag nema novca

Danas na zagađenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, od tog broja u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona osoba. Najosetljiviji problem, koji još nije rešen jeste stanje betonskog sarkofaga – konstrukcije u kojoj je pothranjen četvrti reaktor, koji nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost. Nažalost, projekat „Skrovište“, koji je namenjen rešavanju problema bezbednog funkcionisanja sarkofaga, dosad nije realizovan zbog nedostatka novca.

U bivšem SSSR je na uklanjanju posledica havarije u Černobilju, bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je za poslednjih 10 godina 70.000 umrlo, a 150.000 su postali invalidi. Posle 22 godine, najugroženija područja u Rusiji i dalje su Brjanska, Kalužska, Tulska i Orlovska oblast. U Belorusiji, u kojoj je skoro četvrtina teritorije bila zahvaćena radijacijom, predsednik Aleksandar Lukašenko uporedio je posledice černobiljske havarije za tu zemlju sa posledicama Drugog svetskog rata. Strahovite posledice eksplozije na atomskoj centrali daleko prevazilaze okvire ljudskog shvatanja. U Ukrajini danas ima 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica černobiljske katastrofe, među njima 754.934 deteta.
Negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećaće se još približno 300 godina, predvideo je glavni sanitarni inspektor i načelnik ruske službe za zaštitu potrošača i zdravlja građana Genadij Onišenko. On je izjavio da će tek približno 2056. godine proći najgore posledice – jednostavnije rečeno umreće svi oni koji su u prvom naletu radijacije ozračeni.