Više od 80 odsto dece fizički neaktivno

Međutim, zabrinjavajući je podatak koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) da čak 80 odsto adolescenata širom sveta nije dovoljno aktivno te da rizikuje svoje zdravlje jer više sede i gledaju u ekran umesto da trče i slobodno vreme provode u drugim vidovima rekreacija, prenosi Gardijan.

Prema njihovoj studiji o fizičkoj aktivnosti adolescenata, devojčice su iza dečaka što se tiče aktivnosti u svim zemljama gde se istraživanje vršilo, osim u Avganistanu, ostrvu Samoa, Tongi i Zambiji. Organizacija je utvrdila da je od ispitanih 1,6 miliona adolescenata od 11 do 17 godina, 80 odsto neaktivno, od čega 85 odsto devojčica i 78 odsto dečaka.

Situacija je ozbiljna i potrebno je preduzeti hitne mere da bi se adolescenti naterali da se kreću, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Iz ove organizacije poručuju da je potrebno da dođe do promene u kulturi, jer postoje štetne posledice korišćenja digitalnih medija, a posebno prekomerno korišćenje mobilnih telefona, laptopova i konzola za igrice.

Mladima se preporučuje sat vremena aktivnosti, bilo to igranje, rekreacija, sport ili aktivni kućni poslovi. Takođe je preporučljivo da nacionalni, gradski i lokalni lideri promovišu važnost fizičke aktivnosti. Iz organizacije poručuju da na ovom obimnom i važnom projektu treba angažovati mnogo sektora, poput škola, porodica, sportskih i rekreativnih društava, urbanista, kao i gradskih i nacionalnih lidera.

Jedna od autora studije Regina Guthold naglašava da je potrebna hitna politička akcija koja bi posebno bila usmerena na promovisanju učešća devojčica u fizičkim aktivnostima.

Studija SZO, bazirana na anketama sprovedenim u školama u 146 država, pokazala je da je od 2001. ostvaren bledi napredak u fizičkim aktivnostima među decom uzrasta od 11 do 17 godina. Države članice SZO saglasile su se prošle godine da do 2030. smanje neaktivnost dece za 15 odsto.

Više od 85 odsto devojčica u Britaniji, prema podacima od pre tri godine, nisu bile dovoljno aktivne, dok je broj „neaktivnih“ dečaka bio 75 odsto. Dečaci su nešto aktivniji u SAD gde je njih 64 odsto nedovoljno aktivno u odnosu na 71. odsto koliko ih je bilo 2001. Za devojčice podaci su znatno lošiji jer 80 odsto njih su neaktivne. Bangladeš beleži bolje rezultate – 63 odsto dečaka i 69 odsto devojčica ne kreću se dovoljno.

Fiona Bul, autorka i jedna od vodećih stručnjaka za fizičku aktivnost pri SZO, ukazuje da je adolescentima preporučeno da bar sat vremena dnevno obavljaju umerenu do jaču fizičku aktivnosti, uključujući hodanje ili vožnju biciklom do škole i igranje igara u dvorištu.

Fizičke aktivnosti su važne za razvoj kosti i mišića, za srce i pluća. Pomažu mladim ljudima da izbegnu gojaznost, srčane bolesti, kancer i dijabetes. Sve je više dokaza da fizička aktivnost doprinosio kognitivnom razvoju kao i društvenim i motornim veštinama. „Neaktivnost nije dobar početak u životu i ono što bismo poželeli našoj deci i adolescentima“, kaže Bulova i dodaje da su podaci zabrinjavajući za sve roditelje, zajednicu i zdravstveni sistem.

Iako škole nude sportske aktivnosti, Bulova kaže da bi zajednice i sportske asocijacije mogle dodatno da pomognu. Takođe, gradovi bi trebalo da budu tako isplanirani da podstiču aktivan život, a ključna je i uloga roditelja i primer koji oni daju svojoj deci.

Globalni akcioni plan SZO vezan za fizičke aktivnosti kaže da su nužne kulturne promene. Postoje „nedostaci i nenamerne posledice“ korišćenja digitalnih medija, i ogromno vreme provedeno na telefonima, laptopovima i u igranju onlajn igrica, kaže Bulova. Ona dodaje da je SZO već preporučila ograničenje vremena provedenog za ekranima za mlađe od pet godina. Stalni ili sve veći jaz u nivoima aktivnosti između dečaka i devojčica je takođe „velika nejednakost“ koju treba rešiti.

Doktor Mark Tremblej, iz Istraživačkog instituta Dečje bolnice Istočni Ontario u Kanadi, kaže da je fizička neaktivnost četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt širom sveta.

„Elektronska revolucija je iz temelja transformisala obrasce ljudskog kretanja menjajući mesto i način na koji žive, uče, rade, igraju se i putuju, progresivno ih izolujući u zatvorenom prostoru“, dodao je. Kako navodi dalje, „ljudi manje spavaju, više sede, manje šetaju, više se voze i rade manje fizičke aktivnosti nego što su to nekada radili“. Ove promene, rekao je, mogle bi da imaju duboke efekte na zdravlje ljudi.