Više od 80 odsto imovine u ruralnim delovima Srbije u rukama muškaraca

Rodni stereotipi predstavljaju predrasudu o ulogama koje imaju ili bi trebalo da imaju žene i muškarci. Rodni stereotipi ograničavaju mogućnost žena i muškaraca da razviju lične sposobnosti, izaberu profesionalnu karijeru i donesu odluku o svojim životima.

U okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i Ministarstvom za evropske integracije i uz finansijsku podršku Evropske unije, podržala je šest organizacija civilnog društva u merama za otklanjanje rodnih stereotipa u oblastima: nasleđivanje i raspolaganje imovinom, zapošljavanje, energetska efikasnost i siromaštvo, neplaćeni rad.

Jana Zabunov, ispred Akademije ženskog predužetništva rekla je za RTS da je u Srbiji dosta urađeno po pitanju rodne travnopravnosti, ali da postoje i dalje institucije koje su izvor stereotipa.

„Odgovornost je i na državi i društvu, ali i na porodicu i pojedincu. Srbija ima dobar okvir o rodnoj ravnopravnosti, svaka opština ima okvir, ali problem je u neprimeni zakona“, smatra Zabunova.

Dodaje da ne treba generalizovati, jer ima primera jakih porodica koje imaju jake i odgovorne žene.

Jelena Ružić, predstavnica Ženskog udruženja Kolubarskog okruga rekla je da je Srbija 2018. godine donela izmena zakona po kome ako kupujete nekretninu a u braku ste ona će biti uknjižena na oba bračna partnera u katastru.

„Žene su i posle toga dolazile i davale izjave da se odriču svojih prava“, istakla je Ružićeva.

Prema njenim rečima, svaka četvrta nekretnina je u vlasništvu žene, a čak 84 odsto imovine u ruralnim delovima je u vlasništvu muškaraca.

„Imovina i nasledstvo je važno da li će žena imati sredstva da bi podigla kredit i počela svoj biznis“, ocenila je Zabunova.