Više od 90 odsto mladih u Srbiji se informiše preko društvenih mreža i sajtova

Organizacija Centar za kreiranje politika i strategija sprovela je istraživanje pod nazivom „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“. Prosečna starost ispitanika u ovom istraživanju iznosi 22,2 godine.

Rezultati su pokazali da se više od polovine mladih ispitanika informiše preko društvenih mreža.

Nešto manji procenat (39 odsto), koristi internet novine i portale kao izvor informisanja.

Takođe, tu treba uzeti u obzir i činjenicu da se mnogi portali reklamiraju upravo preko društvenih mreža i na taj način prikupljaju dodatne zainteresovane čitaoce.

Najmanji procenat ispitanika se informiše putem televizije (4,7 odsto) i štampanih medija (0,6 odsto).

Prvo mesto kada su u pitanju društvene mreže zauzima Instagram, čak više od 80 odsto.

Potom, društvenu mrežu namenjenu isključivo za komunikaciju – Whatsapp koristi 66,1 odsto, dok sa druge strane kao alternativu toj aplikaciji imamo Viber koji koristi svega 14,1 odsto ispitanika. Istraživanje je rađeno pre nego što je promenjena politika privatnosti na Whatsapp mreži.

Treće mesto po brojnosti zauzima YouTube 62,4 odsto i na kraju Facebook koji koristi skoro svaki drugi mladi ispitanik.

Interesantno je što tek oko 11 odsto mladih najviše koristi Twitter i Snapchat, a svedoci smo toga da upravo te dve društvene mreže svoje mesto nalaze i na Instagramu.

Znatan procenat mladih, preko 40 odsto, provodi preko tri sata ili su stava da provode previše vremena, te čak i ne broje vreme koje provode na društvenim mrežama.

Veoma mali broj ispitanika koristi društvene mreže do sat vremena (9,8 odsto) i do pola sata (3,1 odsto).

Više od 68 odsto ispitanika provodi do sat vremena ili pola sata pred spavanje na društvenim mrežama. Manji broj njih, skoro 20 odsto, provodi pred spavanje između jedan i tri sata.

Više od pet odsto ispitanika provodi više od tri sata sata, ili ne broji, na društvenim mrežama, a samo 5,9 odsto njih ne provodi vreme na društvenim mrežama uopšte pred spavanje.

Skoro tri petine ispitanika, tačnije 59,4 odsto njih, pre nego što započnu svoj dan ustajanjem iz kreveta, provere neku od svojih društvenih mreža i to redovno rade, dok još 32,7 odsto mladih to čini ponekad.

Samo 7,9 odsto odgovorilo je da to nikada ne praktikuje.

„Ovo nas dovodi do zapažanja koje ukazuje na činjenicu da su društvene mreže postale veoma duboko integrisane u naš svakodnevni život, jer su postale prva stvar na koju većina nas usmerava svoju pažnju kada se probudi. To svakako možemo povezati i sa postojanjem doze zavisnosti kod pojedinih osoba koje su ovome češće sklone”, objašnjeno je u okviru istraživanja.

Takođe, jedan od aspekata na koji su se autori bazirali bio je i da li mreže utiču na samopouzdanje korisnika, pojavu anksioznosti i depresije, ali i to koliko se mladi osećaju bezbedno na mrežama.

Rezultati ukazuju na to da veliki broj mladih veruje da društvene mreže ostvaruju negativan uticaj na samopouzdanje kod ljudi.

Najveći broj ispitanika, njih 52 odsto, smatra da društvene mreže loše utiču zato što ljudi grade iluzije o životima drugih koje vide na društvenim mrežama.

Nešto manje ispitanika 45,7 odsto uticaj društvenih mreža je ocenio kao veoma loš, dok je 23,3 odsto mladih koji smatraju da društvene mreže na samopouzdanje ne utiču baš najbolje.

Kada se ovi stavovi saberu, 60,5 odsto ispitanika u svojim odgovorima prepoznaje negativan uticaj društvenih mreža na samopouzdanje kod ljudi. Tek devet odsto mladih veruje da ljudi imaju više samopouzdanja zahvaljujući korišćenju društvenih mreža.

S druge strane, ukupno 73 odsto ispitanika birajući svoje odgovore prepoznalo je pozitivan uticaj društvenih mreža (omogućavaju lakšu komunikaciju, olakšavaju pronalaženje emotivnih partnera i pomažu introvertnim osobama u komunikaciji).

Na pitanje da li misle da društvene mreže utiču na anksioznost i depresiju kod pojedinih osoba, čak 52,7 odsto mladih odgovorilo je potvrdno, dok to delimično misli i 37,1 odsto naših ispitanika.

Najveći broj ispitanika je odgovorio sa „da“ i to čak visokih 78 odsto na pitanje da li postoji zloupotreba društvenih mreža u političke svrhe. Suprotno ovome, negativan odgovor broji svega 4,4 odsto ispitanika.

Kao jedan od zaključaka izdvojila se činjenica da veliki broj mladih nesvesno postaje u određenoj meri zavistan od korišćenja društvenih mreža.

„Shodno tome, u narednim godinama postoji velika mogućnost da korisnici društvenih mreža koji su njihovi prekomerni posetioci, budu prinuđeni da potraže i pomoć ili načine za odvikavanje od prevelikog korišćenja istih”, navodi se u zaključku.

Nezaobilazna su bila pitanja koja se odnose na pandemiju virusa korona. Istraživanje je sprovedeno onlajn preko Gugl upitnika koji se sastojao od 24 pitanja otvorenog, zatvorenog i mešovitog tipa i sprovedeno je u periodu od 21. decembra 2020. do 13. januara 2021. godine.

Ukupan broj popunjenih anketa iznosio je 700, a slali su ih mladi iz svih krajeva Srbije.