Više od hiljadu građana javilo se na besplatni pregled kože na Adi Ciganliji, za 36 zakazane operacije u avgustu

Kod 106 osoba, kako navode, otkrivene su sumnjive promene zbog kojih su upućene na dalje konsultacije i praćenje, dok je za 36 zakazana hiruška intervencija u avgustu.

Prof. dr Željko Mijušković, specijalista dermatovenerologije VMA savetovao je da se ljudi na vreme jave lekaru, čim primete promene na koži.

„Nadamo se da će u slučaju građana koje smo uputili na hiruršku intervenciju, sama intervencija biti dovoljna da naši pacijenti budu izlečeni. Promene na koži su lako uočljive, pa je zato veoma važno da svako redovno pregleda sebe i članove porodice i da se, u slučaju da uoči neka promene, ili da se primeti novonastala promena, javi dermatologu. Cilj akcija poput ove je da upozorimo građane da se na vreme jave dermatologu, da ne odlažu pregled, već da se obrate dermatologu čim primetite da se promena na koži uvećala, promenila oblik ili boju. To je najbolji način da na vreme otkrijemo rak kože, a samim tim i da ga uspešno lečimo bez posledica po zdravlje“, objasnio je on.

Dermoskopski pregledi jedan su od najefikasnijih načina ranog otkrivanja tumora kože, posebno melanoma koji je najopasniji rak kože, a uklanja se jednostavnom hiruškom intervencijom ukoliko se otkrije na vreme.

Ovi pregledi organizuju se od 2015. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja i Udruženja dermatovenerologa Srbije, a uvršćeni su u projekat od nacionalnog značaja kako bi se dodigla svest građana o važnosti samopregleda i pregleda kože.

„Pacijenti koje smo pregledali svesni su važnosti prevencije raka kože i primarne prevencije, to jest zaštite od UV zračenja koje može imati niz negativnih posledica po kožu i opšte zdravlje, među kojima je najopasnija rak kože. Verujem da su tome doprinele akcije poput ”Pregleda za sve“ koje imaju za cilj upravo podizanje svesti stanovništva o važnosti odgovornog ponašanja na suncu i redovnih samopregleda i pregleda kože kod dermatologa“, dodala je prof. dr Lidija Kandolf, specijalista dermatovenerologije VMA.

Podsetimo, na javnim dermoskopskim pregledima koji su u okviru kampanje „Pregled za sve“ organizovani tokom 2016. i 2017. godine u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, pregledano je više od tri hiljade građana. Na dodatne konsultacije i preglede u svrhu sprečavanja razvoja sumnjivih promena na koži tada je upućeno oko 10 do 15 odsto pregledanih građana, a kod 62 pacijenta potvrđen je melanom.

Sproveden je i niz aktivnosti informisanja građana, a skoro 90 odsto državnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, dobilo je ručne i digitalnih dermoskope, koji omogućavaju precizniji uvid u promene na koži.

Rano otkrivanje melanoma obećava izlečenje

U Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u proseku oko 500 ljudi svake godine oboli od melanoma kože. Iskustva lekara pokazuju da se tek petina melanoma u našoj zemlji otkriva u ranom stadijumu.

„Iako je u poslednjih šest godina u našoj zemlji registrovan pad stope od obolevanja i smrtnosti od melanoma kože, ipak broj novoobolelih i umrlih od melanoma varira. Smatramo da je to u direktnoj vezi sa kasnim obraćanjem lekaru, izostanku prevencije i na žalost, navici ljudi da budu izloženi UV zračenju bilo prirodnog ili veštačkog porekla bez zaštite“, izjavila je dr Jelena Stojković Filipović za RTS.

Napominje da se stalno apeluje da se ljudi jave na specijalističke dijagnostičke preglede, jer rana dijagnostika može da dovede do potpunog izlečenja.

„U našoj zemlji dijagnostikovanje melanoma u ranoj fazi je oko 20 do 30 odsto, što je manje od evropskih i razvijenih zemalja, gde je to 80 odsto“, navodi ona.

Kako izgleda pregled

Dr Jelena Stojković Filipović ističe da je pregled pacijenta sa ciljem otkrivanja tumora kože prilično jednostavan, komforan i bezbolan. On podrazumeva klinički pregled, potvrdu dermatoskopskog pregleda prema tipu pacijenta.

Ako se utvrdi promena na koži onda se pacijent šalje na hirurgiju i obaveznu histopatološku analizu sa ciljem definitivne dijagnoze i utvrđivanja karakteristika tumora od kojih zavisi dalje praćenje i eventualno lečenje.

„Rutinski pregledi se preporučuju jednom godišnje kod pacijenata koji nemaju rizik ili je on minimalan. Kod osoba koje imaju povećan rizik od nastanka melanoma i osobama kojima je ranije dijagnostikovan melanom, preporučuju se pregledi na tri do šest meseci“, navela je doktorka.

Ističe da je, osim preventivnih pregleda, veoma važna primarna prevencija, odnosno zaštita.

„Preporučljivo je da se ljudi ne izlažu direktno sunčevoj radijaciji, posebno tokom leta kada je to zračenje najintenzivnije. Ako rade na suncu treba da budu maksimalno zaštićeni“, zaključila je dr Jelena Stojković Filipović.