Više od polovine građana Srbije smatra da izbeglice ne treba da dobiju srpsko državljanstvo

U ovom istraživanju, koje je predstavljeno na današnjem skupu BCLJP-a pod nazivom “Izazovi u procesu integracije izbeglica u Srbiji, sa posebnim osvrtom na pristup visokom obrazovanju”, navodi se da su žene, visoko-obrazovane osobe i mladi otvoreniji prema izbeglicama.

Nina Miholjčić, savetnica za integraciju u Beogradskom centru za ljudska prava, prdstavila je rezultate istraživanja, te ukazala da je na pitanje da li biste se družili sa izbeglicama, svaki drugi ispitanik odgovorio potvrdno.

“Na pitanje da li bi vam smetalo da izbeglice postanu deo vaše porodice, većini ispitanika bi smetalo, pri čemu se ističu stavovi muškaraca iz ruralnih podučija. Da im ne bi smetalo reklo je 37 odsto ispitanika”, istakla je Miholjčić.

Upitani da li bi im smetalo da se izbeglice dosele u njihov komšiluk, 56 odsto je reklo da im ne bi smetalo, a oni koji su odgovorili da bi im to smetalo smatraju da im komšiluk ne bi bio dovoljno bezbedan.

Mihojčić je rekla da je 78 odsto ispitanika izjavilo da im ne bi smetalo da im deca idu u školu sa decom izbeglicama, dodajući da su u odnosu na istraživanje iz 2019. godine građani postali nešto tolerantniji kada je reč o radnom mestu, pa tako svaki drugi ispitanik nema ništa protiv da radi sa izbeglicama.

Na pitanje da li bi zaposlili izbeglice da imaju svoje preduzeće, njih 59 odsto je reklo da bi, a 33 odsto da ne bi.

Miholjčić je naglasila da je u porastu stepen toleranije prema izbeglicama u odnosu na istraživanje iz 2019. godine.

Dragana Rajić ispred Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, istakla je da trenutno troje dece pohađa srednju školu i da su u procesu dobijanja zaštite.

Ona je ukazala da se Komeserijat bavi inkluzijom dece i “trudimo se da svako dete u najskorijem roku kada stigne u prihvatne centre, uključimo u osnovno i srednje obrazovanje.

Rajić je naglasila da je u septembru ove godine bilo 115 dece u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u oktobru 97, u novembru 76, i početkom decembra 53 dece.

Ivana Jelić ispred UNHCR tima za trajna rešenja ukazala je da se izbeglice i migranti susreću sa raznim problemima u integraciji u Srbiji – ne govore dobro srpski, postoje kulturološke razlike, administrativni problemi, procedure su komplikovane i nerazumljive, formulari su na ćirilići…

– Nemaju dokumente o prethodnom obrazovanju, radnom iskustvu… Dokument koji dobiju kao zvaničan od MUP-a ne izgleda kao naša lična karta, pa vrlo često nije prepoznata kao lični dokument, na primer, u bankama – istakla je Jelić.

Jelena Ilić, viša savetnica za integraciju u Beogradskom centru za ljudska prava, istakla je, između ostalog, da izbeglice prolaze i kroz velike emotivne tegobe, kao i da je veliki izazov pomoći im pri procesu integracije.

Ona je navela da se izbeglice, migranti i tražioci azila u Srbiji suočavaju da problemima u ekonomskim i socijalnim oblastima, na primer, nemaju potpune lične dokumente, nedostaju im putne isparave i naturalizacija.

Ilić je dodala da im je otežan i pristup zdravstvenoj zaštiti, ukazujući, da je taj pristup jako često gotovo neostvarljiv.