Više od polovine Srba ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina, njih 60,2 odsto kaže da na Kosovu ne postoji političar kome veruju, a čak tri četvrtine se ne oseća slobodno da izrazi svoj politički stav.
To su neki od rezultata istraživanja „Analiza trendova 2019: Stavovi srpske zajednice na Kosovu“ koje je predstavljeno u Kosovskoj Mitrovici.
Kako prenosi Kim radio iz Čaglavice istraživanje je u partnerstvu sa RTV Kim, sprovela NVO „Aktiv“ u periodu od 15. jula do 5. septembra ove godine. Ispitano je 540 osoba, od toga 270 sa severa i 270 južno od reke Ibar, sa fokusom na Severnu Mitrovicu, Leposavić, Gračanicu i Štrpce.
Predstavljajući ključne nalaze istraživanja Izvršni direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević rekao je da 92 odsto ispitanika smatra da opšti trendovi na Kosovu ne idu u prilog i nisu ohrabrujući za srpsku zajednicu na Kosovu.
Istovremeno 60,2 odsto ispitanika je reklo da na Kosovu ne postoji političar kome veruju, a 75,6 odsto da se ne oseća slobodnim da izrazi svoje političke stavove.
Alarmantan je i podatak koji govori o migracijama sa Kosova.
„Trend u porastu je da 55,3 odsto ispitanika navodi da u narednih pet godina ne vidi sebe na Kosovu. Prvi put smo pre četiri godine ukazali na ovaj negativan trend i on je zabeležen u toj prvoj godini sa oko 46 odsto. Danas je u porastu,“ kazao je Milićević.
On je dodao da treba imati u vidu da je tada taj rezultat uzet na osnovu uzorka na severu Kosova.
„Međutim, ovoga puta imamo i taj širi kontekst, a to je svih 10 opština sa većinskim srpskim stanovništvom, što je poprilično alarmantno i rekao bih ozbiljan problem za već devastiranu srpsku zajednicu na Kosovu“, kazao je Milićević.
Viši saradnik berlinskog Saveta za demokratizaciju politike Bodo Veber je istakao da je jako bitno što su konačno u istraživanhje uključene i opštine na jugu.
„Jedna od koleteralnih šteta i neplaniranih efekata političkog dijaloga jeste da su srpske opštine na jugu na neki način postale žrtva tog dijaloga, pa smo imali i neku vrstu dominacije od strane severa. Možda je to jedini pozitivan efekat te eskalacije oko cele te priče o razmeni teritorija, da je po prvi put od 2013. godine srpska zajednica na jugu ponovo došla u fokus“, kazao je Veber.
Veber je dodao da su rezultati, gledano iz perspektive osnovnih interesa gradjana srpske zajednice na Kosovu, veoma jasni.
„Interesi srpske zajednice nisu zadovoljeni ni na koji način“, zaključio je on.
Rezultati istraživanja jesu poražavajući, ako se posmatraju poslednje dve-tri godine, ali nisu poražavajući za nekoga ko situaciju na Kosovu posmatra od 1999. godine, smatra direktor RTV Mir Nenad Radosavljević.
Podatak da 73,3 odsto ispitanika na Kosovu (80 odsto ispitanika južno od Ibra i 66 odsto severno) ne podržava ideju razgraničenja za Radosavljevića predstavlja iznenađenje.
„Deo ovog naroda prati stavove crkve koja je bila protiv (razgraničenja). A drugo, postoji i onaj deo naroda koji se solidariše sa svojim sunarodnicima južno od Ibra“, naveo je Radosavljević.
On kao interesantan izdvaja i podatak da blizu polovine ispitanika (46,9 odsto) misli da nezavisni stavovi i kritičko mišljenje nisu dovoljno zastupljeni u medijima na Kosovu.
„Srpska zajednica koja je u ovom istraživanju ispitivana, uglavnom prati medije sa nacionalnom frekvencijom i javni servis iz Srbije. Imamo mi, procentualno gledano u odnosu na Srbiju, bolju situaciju što se tiče naših medija, kosovskih medija, ali ti mediji nemaju dovoljnu podršku medjunarodnih institucija i organizacija“, rekao je Radosavljević.
Istraživanje „Analiza trendova 2019: Stavovi srpske zajednice na Kosovu“ urađeno je uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) i od sutra će u celosti biti dostupno na sajtu NVO „Aktiv“.
Prezentacija istraživanja biće narednog utorka održana u Prištini, a do kraja godine izveštaj će biti predstavljen i u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.