Foto: Stefana SavićViše od trećine studenata Univerziteta u Nišu želi da ode u inostranstvo, a najviše njih nezadovoljno je ekonomskom, a zatim političkom situacijom u zemlji, pokazalo je istraživanje “Motivi mobilnosti studenata Univerziteta u Nišu” koje su sprovele profesorka sa Filozofskog fakulteta u Nišu Jelisaveta Todorović i Tamara Ćirić iz Akademske srpske asocijacije
Osnovni cilj istraživanja bilo je ispitivanje interesovanja studenata Univerziteta u Nišu za odlazak u inostranstvo. Sprovedeno je u aprilu i maju 2015. godine na uzorku 356 studenata Univerziteta i 2021. na uzorku 50 studenata Medicinskog fakulteta.
Izuzev stavova studenata Medicinskog fakulteta, ispitivani su i stavovi njihovih kolega sa PMF, Filozofskog, Medicinskog, Ekonomskog, Elektronskog, Građevinskog fakulteta i arhitekture i Fakulteta umetnosti.
„Studenti su najviše nezadovoljni ekonomskom, pa političkom situacijom, kao i mogućnostima za osamostaljivanje, drugim ljudima, sobom i na kraju porodicom. Političkom i ekonomskom situacijom najviše su nezadovoljni studenti Medicinskog fakulteta“, kaže profesorka Todorović za Danas.
Ona kaže da studente medicine u nezadovoljstvu političkom situacijom slede kolege sa Elektronskog, Ekonomskog, Građevinskog fakulteta i arhitekture Filozofskog fakulteta, Fakulteta umetnosti i na kraju Prirodno-matematičkog fakulteta.
Ekonomskom situacijom su, nakon studenata medicine, najnezadovoljniji studenti Ekononomskog, Filozofskog, Elektronskog, Prirodno-matematičkog, Građevinskog, a na kraju Umetničkog fakulteta.
Sobom su najmanje zadovoljni studenti Umetničkog fakulteta i elektronike.
Mogućnostima za osamostaljivanje najmanje su zadovoljni studenti medicine, građevine i PMF-a.
Istraživanje je pokazalo da bi u inostranstvu poslove koji nisu u struci radila trećina studenata (33,8 odsto), možda bi ih radilo njih 40 odsto, a ne bi ih radila četvrtina (26,2 odsto).
Poslove koje nisu u struci u najvećoj meri radili bi studenti Filozofskog fakulteta i Fakulteta umetnosti, a na to su najmanje spremni studenti Elektronskog fakulteta.
Način na koji bi niški akademci realizovali odlazak u inostranstvo su različiti.
Njih 24,5 odsto bi otišlo ukoliko ima stipendiju, 21,4 odsto uz pomoć familije, 11 odsto uz pomoć prijatelja, 18 odsto i „na sopstveni rizik“, 2,8 odsto uz pomoć partnera, a 3,4 odsto ukoliko ima obezbeđen posao.
Manje od tri odsto (2,8 odsto) spremno je da radi na bazenima i čuva decu.
U istraživanju je navedeno da je iz Srbije od 2011. do 2018. godine emigriralo 175 000 ljudi mlađih od trideset godina.
Ocenjuje se da je u pitanju veliki „odliv mozgova“, pošto je svaki peti imao visoko obrazovanje.
Oni se najviše iseljavaju u Nemačku, Kinu, Ujedinjene Arapske Emirate, SAD, Kanadu, Norvešku, Švajcarsku, Austriju, Švedsku, Francusku, Veliku Britaniju i Italiju.
Pandemija smanjila želju za odlaskom
U toku pandemije korona virusa u 2020. godini broj mladih koji žele da emigriraju pao je za deset odsto, pokazuje izveštaj Krovne organizacije mladih. Zvanični podaci o tačnom broju povratnika u zemlju ne postoje, a ne zna se pouzdano ni da li je njihov povratak trajni ili privremen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
