Foto: Privatna arhivaJagodinac Dejan Novaković bio je učesnik brojnih omladinskih radnih akcija od kraja sedamdesetih godina prošlog veka, pa sve do devedesete godine. Za Danas je priseća kako su brigadiri proslavljali praznik rada.
– U tadašnjoj Jugoslaviji mnogi mladi ljudi su sa nestrpljenjem čekali leto, kako bi odlazili na akcije i druženja – objašnjava Dejan Novaković iz Udruženja bivših akcijaša.
Mlađi čitaoci možda ne znaju, ali Omladinske radne akcije (ORA) bile su u vreme Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ) prilika za mlade da proputuju zemlju i kroz pomoganje u izgradnji puteva, železnica i ostale infrastrukture prožive avanture slične onima koje danas srednjoškolci ili studenti imaju na ekskurzijama.
– Bilo je jako interesantno. Dan brigadira je bio 1. april i tada smo se okupljali ispred našeg Komiteta omladine u Jagodini gde smo se prisećali prethodnog leta i vršili pripreme za naredni period – priča naš sagovornik.
April je, priseća se, služio za organizovanje lokalnih akcija tokom vikenda, kada su pioniri i omladinci uređivali korito i okolinu reke Belice, izletišta koja su koristila na proleće i za Prvi maj, kao i sve što je bilo potrebno da grad bude lepši i čistiji.
– Posle tih radova dolazio je Praznik rada kojem smo se uvek radovali. Skupljali smo se ujuto da nešto simbolično uradimo do 10 sati, a potom nastavljali druženje sve do u noć. Pekli smo prase ili jagnje ili roštilj, bilo je i da se popije nešto, a neretko smo imali i muziku uživo – objašnjava je Novaković za naš list.
Ti dani su mu, smatra, ostali u najlepšem sećanju, a tadašnji akcijaši Prvi maj doživljavali su kao neku vrstu nagrade za dotadašnji rad. Istovremeno i kao svojevrstan odmor i pripremu pred velike savezne akcije koje su se odvijale od juna do septembra.
– Mislim da smo dosta drugačije doživljavali Prvi maj nego mladi danas. Iskreno smo se radovali tome kao prazniku i druženju pre svega. Ne kažem da nije bilo alkohola, ali ne kao danas. Današnje generacije samo gledaju kako što više da popiju i samo im je to u glavi, a i u naše vreme nije bilo narkotika kao danas – ističe Dejan.
Pošto nije bilo interneta i društvenih mreža, mladi su hrlili na druženja u prirodi i na radne akcije, a zahvaljujući tome kasnije je sklopljeno mnogo brakova i zasnovane su brojne porodice.
– Sve je to za nas bio ideal mladosti. Skoro svako je želeo da bude akcijaš. Sećam se da mi je toliko to bilo značajno, da sam jednog leta išao na čak tri akcije jer sam znao da sledeće godine neću moći zbog vojnog roka koji me je čekao – priseća se Novaković.
Smatra da su se na taj način, mladi ljudi koji su se tek formirali, naučili disciplini, radnim navikama, solidarnosti, a da danas vlada velika otuđenost i apatija. Zato su Jagodinci i osnovali Udruženja bivših akcijaša odnosno nekadašnjih učesnika omladinskih radnih akcija i još uvek pokušavaju da doprinesu svojoj okolini.
– Nedavno smo radili na pošumljavanju u Jagodini, a sa lepim vremenom imaćemo još akcija. Drago nam je kada se mladi odazovu i na taj način pokušavamo da uradimo nešto slično onim divnim danima u kojima smo mi odrastali – zaključuje Dejan.
Kao i svake godine, bivši brigadiri okupljaju se da proslave praznik rada i prisećaju se kako je to izgledalo kada su bili pioniri i omladinci.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
