Foto: Čila DavidManjinski, a posebno lokalni mediji, donose začin svim diskusijama i zapravo nam omogućavaju da negujemo različitost koja je neophodna za bilo kakvu vrstu napretka i inovacije, rekla je Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija i bivša komesarka EU za transport i komunikaciju u uvodnom govoru 5. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima.
Peta evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima, koju organizuju Heror Media Pont, Magyar Szó, Storyteller, Asocijacija medija i Minority and Local Media Development Center u saradnji sa MIDAS i FUEN, ujedno je i deseti događaj u nizu ove komunikacione platforme.
Glavni cilj ovogodišnjeg izdanja konferencije je da mediji postanu svesni svog uticaja na borbu protiv globalnog zagrevanja.
U tom duhu je i Violeta Bulc naglasila potrebu da sve manjinske zajednice treba da shvate važnost koju imaju zarad ukupnog društvenog prosperiteta.
„Ekocivilizacija je novi narativ koji nudimo svetu da bi video da postoji nešto osim ovih zbunjujućih vremena koja su prisutna svugde. Preispitujemo naš odnos prema samoj planeti: vidimo da su klimatske promene i zagađenje pitanaja koja prilično utiču na svakog građanina ovog sveta i nemamo zaista sistemska rešenja za to. Imamo parcijalna rešenja, imamo delimične agende, ali nemao sistematski pogled na to gde i kako bi to moglo preoblikovati naša društva“, izjavila je Violeta Bulc.
„Tu se nalazi slaba tačka svih rešenja o kojima se danas govori, uključujući „Zeleni sporazum“ koji je zaista vodeći u Evropi i verovatno najnapredniji i najsofisticiraniji pristup ublažavanju klimatskih promena u svetu. Ali ono što nedostaje je strukturalna promena, koja zaista može da dostavi agendu koju smo zacrtali sebi u vezi sa klimatskim promenama“, dodala je ona.
Platforma Ekocivilizacija je u suštini 30-godišnji projekat koji, kako kaže Bulc, okuplja ljude iz celog sveta na jednu zajedničku platformu, na otvoreni dijalog, gde znanje postaje univerzalno dobro.
„Tu kapitališemo na međusobnim iskustvima i razmenjujemio znanja da bismo mogli delovati na lokalnom nivou u duhu globalnih promena,“ rekla je Violeta Bulc.
Prvi panel na ovogodišnjoj konferenciji kandidovao je temu medijskog eko balansa, a na ovu temu su razgovarali Violeta Bulc, kustoskinja pokreta Ekocivilizacija, Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijeacije medija, Valentin Mik, glavni urednik nedeljnika na rumunskom jeziku „Libertatea“ i Ozren Simjanovski, direktor NIU MIC „Makedonska videlina“ uz moderatorku Vladimiru Dorčovu Valtnerovu, odgovornu urednicu portala „Storyteller“.
Cilj je da mediji razviju ekološki održiv plan njihovog postojanja i zato su na ovom panelu sagledani načini smanjivanja emisija negativnih gasova koje jedan prosečan štampani medij proizvodi i kako da dizanjem svesti i pozivanjem na akciju svojih čitalaca (koji će pod uticajem medija smanjiti svoj negativan otisak na životnu sredinu), mediji uspeju da dostignu ekološku neutralnost.
„Da li mi poslednjih godina uopšte imamo medijski balans ne samo u Srbiji? Mislim da se možemo složiti da ga je sve manje“, odgovorio je kontra pitanjem Stevan Ristić na pitanje šta je medijski eko balans i dodao: „Što se tiče eko balansa, milim da je to ono što bi trebalo da bude suština novinarstva a to je da se informacije provere, da se kontaktira druga strana, da se o temi piše balansirano. Mislim da ga u Srbiji ni što se tiče izveštavanja o ekologiji, nema previše. Mislim da smo tu žrtve povišenih strasti i da se onda i o tim temama izveštava , a da se ne ispunjavaju elementarne stvari iz novinarskog zanata.“
Ozren Simjanovski se složio sa ovom konstataciojom i dodao: „Kad pričamo o bilo kakvoj vrsti balansa, jednom je jedan mislilac rekao ‘Talenat je osećaj za meru.’. Nekad bismo trebali imati osećaja za meru, a to bi smo mogli da posmatramo kao balans.“
S druge strane, medijski eko balans panelisti vide u u kontekstu proaktivnosti. „Osim svoje osnovne namene koju imaju, a to je proizvodnja i plasiranje informacija, mediji bi trebalo više proaktivno da učestvuju u stvaranju uslova za održiviji ekološki razvoj,“ smatra Valentin Mik.
Violeta Bulc balans u medijima shvata na holistički način kao vertikalno i horizontalno pokrivenu priču i analizu vesti koja pokazuje različita mišljenja zasnovana na činjenicama, jasnom iskustvu i dobroj argumentaciji. „Na primer, klimatske promene su odlična tema za posmatranje kroz ovu dimenziju. Naučnici su digli glas o negativnim spoljašnjim efektima industrijskog napretka, ali mediji to jednostavno nisu hteli da čuju. Stalno su pokazivali, u većini slučajeva, samo pozitivnu stranu industrijskog napretka. Ali da bismo zaista razumeli društveni uticaj, moramo da sagledamo pozitivne i negativne efekte“, izjavila je panelistikinja.
U drugom delu konferencijskog prvog dana, Krejg Vilis, istraživač i Sergius Bober, viši istraživač predstavili su novu globalnu mrežu eksperata koji rade na polju medija na jezicima manjina. Međunarodna asocijacija za istraživanje medija na jezicima manjina osnovana je u Edinburgu u oktobru 2019. godine tokom Manjinske medijske konferencije.
Tradicionalni međunarodni panel doneo je informacije i stavove koji su obeležili 2021, godinu, a tiču se uticaja medija na jezicima manjina i njihovo učešće u javnom dijalogu.
Tema koja po svojoj šitini i značaju nadjačava i društveni i politički uticaj jeste zaštita životne sredine. Koliko su manjinski mediji zainteresovani za tu temu ili se drže isključivo narativa koji se tiče nacionalne pripadnositi ili očuvanja jezika i kulture? Ovo je samo jedno od pitanja o kojem su govorili panelisti Rajmund Klonovski, glavni urednik Kurier Wilensky, poljske novine u Litvaniji, Mark Marse, glavni urednik Regio7, katalonske novine, Katalonija, Španija, Andraš Kirimikju, glavni urednik Nyugati Jelen, mađarske novine u Rumuniji i Toni Ebner, glavni urednik, Dolomiten, nemačke novine, Južni Tirol, Italija.
„Javno mnjenje je sve osetljivije po pitanju životne sredine, stoga svaki medij, uključujući i manjinske medije, mora biti veoma svestan da je ova tema od javnog interesa i tema koja bi normalno i redovno trebala da bude u našim novinama, portalima, radiju ili bilo čemu drugom“, rekao je Mark Marse.
Postoje teme koje prelaze nacionalne identitete i podele, kao što je tema ilegalne imigracije, koja je prvi put posle više decenija ujedinila Poljake i Litvance protiv odluka zakonodavca, protiv talasa migracija koji ide prema nama, smatra Rajmund Klonovski. „Pitanja životne sredine su takođe ona u kojima nema spora između Poljaka i Litvanaca“, rekao je Klonovski.
„U Rumuniji, pitanja zelenih sredina, zelene ekonomije i zelenih saveza su sve pitanja oko kojih se ljudi uglavnom slažu, ali to nisu važna pitanja, nisu toliko važna kao na Zapadu. U Rumuniji je i za manjinu i za većinu i u medijima najvažniji ekonomski uticaj. Ako ove „zelene“ mere imaju negativan uticaj na ekonomiju ljudi, onda ih ljudi neće podržati,“ izjavio je Andraš Kirimikju.
Toni Ebner smatra da upravo manjinske zajednice među prvima delegiraju „zelene“ teme. „Jer manjine, ako posmatramo Evropu, žive na mestima koja su naročita lepa i zbog toga je zaštita našeg ambijenta, zaštita naše prirode, vode, neba, mora, prva stvar koju moramo da guramo napred, jer je to naša teritorija“, zaključuje Ebner.
Višejezičnost u Banatu je činjenično stanje i posledica krupnih istorijskih događaja koji su se desili u 18. veku, među kojima je svakako i nemačka kolonizacija, rekao je Filip Krčmar iz Istorijskog arhiva Zrenjanin na 5. Evropskoj konferenciji posvećenoj manjinskim i lokalnim medijima, koja se i ove godine održava onlajn.
U okviru svog predavanja „Multijezičnost u Banatu: Nemačka štampa u Vojvodini” Dr. Krčmar je ukazao na uticaj nemačke štampe na multijezičnost u Vojvodini, pre svega u 18. veku.
„Nemačka štampa se u Banatu javlja u specifičnom političkom momentu koji donosi ne samo politčke, već i društvene i kulturne promene. Reč je naravno o revoluciji u 1848. godini koja je predstavljala građanski rat. Ovaj događaj je samo na kratko odložio osnivanje i kontinuiran razvoj štamparstva u Banatu“, podsetio je Krčmar u razgovoru sa moderatorkom Marijom Mandić, višom naučnom saradnicom Balkanološkog instituta u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti.
U fokusu drugog konferencijskog dana su manjinski mediji i višejezička prošlost i sadašnjost. Upravo kroz priču o jezičkom pejzažu u Vojvodini, današnji dijalog se ticao pre svega značaja manjinskih medija koji kao kulturno nasleđe sami po sebi, održavaju jezički diverzitet koji se nalazi na ovim prostorima.
“Pojam jezičkog krajolika je uveden u društvenoj teoriji, posebno u lingvistici, i označava upotrebu jezika u javnom prostoru, a to znači i nazive ulica, ustanova, grafite, medije, izdavaštvo“, rekla je Marija Mandić, moderatorka panela ,,Višejezički krajolik u Vojvodini: javni diskurs, mediji i izdavaštvo”.
Učesnici ovog panela su bili Suzana Ostojić Kujundžić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Mirča Maran, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Vršcu, Gabor Virag, direktor izdavačkog zavoda Forum i Janoš Oros, zamenik Pokrajinskog ombudsmana.
“Moja generacija još pamti kada smo imali table sa nazivima organa, koje nisu bile ni preškrabane, ni izlupane. Pamtim i da je bilo sasvim normalno da se slobodno koristi manjinski jezik na ulici, niko se nije osvrtao za vama, ako ste pričali slovački, rusinski, mađarski ili nekim drugim jezikom“, rekao je Janoš Oros i dodao:
„Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji je donet 2002. godine definiše ravnopravnu službenu upotrebu jezika i pisma, za razliku od Zakona o obezbeđivanju ravnopravnosti jezika i pisma naroda i narodnosti, koji ju je definisao kao istovremenu.“
„Manjinski jezici u Južnom Banatu jesu vidljivi, pre svega zahvaljujući medijima, jer postoje mediji svih nacionalnih manjina. Neki jezici su u povlačenju, naprimer palćanski jeziku u Ivanovu nije dovoljno vidljiv, slično je i sa češkim jezikom u Beloj Crkvi“, rekao je profesor Mirča Maran.
„Biti manjinska izdavačka kuća je jedna velika prednost, jer imamo ne samo mađarske teme, već možemo da se obratimo i za srpske i južnoslovenske teme i autore“, rekao je Gabor Virag i dodao da u izdavačkoj kući Forum smatraju da je njihova važna uloga da budu veza ili most između mađarske i srpske ili južnoslovenske kulture.
„Četrnaestog maja bunjevački jezik je postao službeni jezik u Subotici, to znači da posle 350 godina, koliko Bunjevci žive na tim prostorima, što je za nas izuzetan i važan faktor“, izjavila je Dr. Suzana Ostojić Kujundžić i dodala da se sa standardizacijom bunjevačkog jezika počelo pre otprilike 15 godina, što je rezultovalo jednom lepom pričom u kojoj je postao službeni jezik na nivou grada Subotice.
Sadržaj konferencije, koju podržava i Ecocivilisation, možete pogledati na YouTube kanalu Heror Media Pont Production i na Facebook stranici Heror Media Pont.
Pokrovitelji ovogodišnje konferencijske platforme su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu grada Novog Sada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
