Visok pritisak je „tihi ubica“

Poslednji podaci pokazuju da 38,8 odsto stanovnika ima adekvatnu kontrolu vrednosti pritiska. Arterijska hipertenzija je pritisak 140/90mmHg i preko toga, izmeren u ambulanti od strane lekara – kaže za Danas prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, povodom Svetskog dana hipertenzije, koji se ranije obeležavao 17. maja, a ove godine je pomeren na 17. oktobar zbog pandemije korona virusa.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana hipertenzije je „Merite Vaš krvni pritisak, kontrolišite ga i živite duže“. Koliko često i u kojim uslovima treba meriti pritisak?

– Značajno je da pacijent pre merenja pritiska bude opušten, pola sata pre merenja da ne pije kafu i ne puši cigarete. Bitno je da se ne koriste aparati narukvice, koji mere pritisak na zglobu ruke.

Preporuka našim pacijentima je da imaju adekvatne aparate koji su baždareni i imaju odgovarajuću manžetnu (ona mora da obuhvat 80 odsto obima nadlaktice) i da pritisak izmere tri puta u razmaku od tri do pet minuta.

Srednja vrednost koju dobiju je vrednost pritiska. Pritisak treba da mere u isto doba dana, pre ili posle terapije da bi mogle da se porede vrednosti. Ne treba pritisak meriti svakodnevno ili nekoliko puta dnevno, dovoljno je dva do tri puta nedeljno ili ako imaju neke tegobe.

Kako utvrditi da li neko ima visok pritisak?

– Hipertenzija je bolest koja se najjednostavnije dijagnostikuje merenjem krvnog pritiska manometarskim ili elektronskim aparatom.

Dijagnozu najčešće postavlja lekar merenjem krvnog pritiska u ambulanti, a nekada pacijent u kućnim uslovima izmeri povišene vrednosti pa se javi lekaru. Pored pojedinačnog merenja, važno je da se uradi i ambulatorno dvadesetčetvoročasovno praćenje arterijskog pritiska. To znači da pacijent nosi aparat 24 sata koji meri pritisak tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti. Za ovaj pregled indikaciju postavlja lekar.

Šta još predviđa dijagnostika?

– Svakom pacijentu sa hipertenzijom moramo da uradimo osnovne biohemijske analize krvi i da proverimo da li ima proteine u urinu.

Ako posumnjamo da se radi o sekundarnoj hipertenziji (ona čini samo oko pet odsto svih hipertenzija) onda moramo sprovesti dodatna ispitivanja – nefrološki pregled (pacijent skuplja urin 24 sata, klirens uree i kreatinina, dopler krvnih sudova bubrega i ultrazvuk bubrega) i endokrinološko ispitivanje (određivanje kateholamina, ali to zahteva i isključivanje nekih lekova pre ispitivanja) i polisomnografsko ispitivanje ako se sumnja na slip apneu.

Pored ovoga svakom pacijentu se radi EKG, ultrazvuk srca i krvnih sudova vrata. Procenjuje se krutost krvnih sudova, protok perifernih krvnih sudova, palpacija pedalnih arterija, meri se puls. O svim navedenim pregledima odlučuje lekar specijalista kardiolog ili hipertenziolog.

Da li pritisak tokom dana varira?

– Pritisak je promenljiva veličina i nije u svako doba dana ista vrednost pritiska. To su normalne fiziološke oscilacije u vrednostima, i kod osoba sa normalnim i kod osoba sa povišenim pritiskom, te zato savetujemo pacijentima da mere pritisak u isto vreme.

Ne mogu se porediti jutarnje i popodnevne ili večernje vrednosti pritiska. Najniža vrednost pritiska je u dva sata ujutru i posle toga pritisak polako raste, to je ono što nas priprema za buđenje. Oko 12 sati ponovo imamo polako pad pritiska i od 16 sati ponovo raste do 23 sata.

Od 23 do dva sata posle ponoći vrednost pada. To je takozvan cirkadijalni ritam krvnog pritiska to jest fiziološke oscilacije u vrednostima pritiska tokom 24 sata i one su prisutne su kod svih osoba, i kod osoba sa povišenim, normalnim ili niskim pritiskom.

Nažalost često se događa da neadekvatan izbor antihipertenzivne terapije dovodi do velikih oscilacija u vrednostima pritiska što povećava rizik za nastanak moždanog udara ili infarkta srca. Ako pacijenti imaju velike oscilacije u vrednostima pritiska treba da se jave lekaru radi korekcije terapije, a ne da je sami menjaju. Pacijenti često pre uzete terapije mere pritisak i ako je povišen uzmu lek, a ako nije ne uzmu, što takođe dovodi do oscilacije. To je pogrešno.

Potrebno je da se svakodnevno uzima terapija i da se odrede prave doze leka, a to može samo lekar. Oscilacije u pritisku se javljaju i u zavisnosti od godišnjeg doba, leti su niže vrednosti pritiska nego zimi i zato je potrebno da lekar izvrši korekciju antihipertenzivne terapije.

Često izgovaramo rečenicu da nam je „skočio pritisak“. Da li je stres glavni okidač za nastanak hipertenzije?

– Stres je jedan of faktora rizika za nastanak hipertenzije. Na nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska utiču brojni faktori rizika: gojaznost, povišene vrednosti masnoća u krvi to jest holesterola, triglicerida, povećan unos soli hranom, pušenje, fizička neaktivnost, povećan unos alkohola, energetska pića.

Ovo su sve faktori na koje mi možemo da utičemo i da sprečimo nastanak povišenog krvnog pritiska. Pored ovih faktora ne smemo da zaboravimo i genetske faktore, odnosno nasleđe. Ako su roditelji imali hipertenziju onda deca češće obole od povišenog krvnog pritiska. Na gene za sada ne možemo da utičemo, ali ako se na vreme sprovedu preventivne mere možemo da sprečimo nastanak hipertenzije. To je razlog da obratimo pažnju na prevenciju povišenog krvnog pritiska tj. da se pravilno hranimo, da ne jedemo slanu hranu.

Do pet grama soli je dozvoljen dnevni unos soli, ali mora da se obrati pažnja da i u industrijski obrađenoj hrani ima soli što je i glavni razlog preteranog unosa soli hranom – 78 odsto prekomernog unosa soli potiče od industrijski prerađene hrane.

Takođe treba obratiti pažnju da se ne unosi veća količina ugljenih hidrata što može uticati na nastanak gojaznosti, da redovno vežbamo (šetnja od 30 do 60 minuta dnevno), prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola. To znači jedno do dva žestoka pića ili od 150 do 300 ml vina ili 350 do 700 ml piva.

Treba napomenuti da se prva brojka odnosi na žene, jer su one osetljivije na dejstvo alkohola. Ne treba koristiti energetska pića i treba izbegavati stresne situacije. Više smeha može da koristi.

Mnogi ljudi i ne znaju da imaju visok krvni pritisak, jer nemaju nikakve simptome. Kada se pacijenti najčešće obraćaju lekaru?

– Osoba koja ima povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska je najčešće bez simptoma, pa je to razlog zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i „tihi ubica“.

Neke osobe imaju nespecifične simptome – žale se na glavobolju potiljačnu, temenu ili čeonu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u sredogruđu kao da imaju neki teret na grudima. To je razlog što ova bolest dugo ostaje neprepoznata, odnosno otkrije se slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti.

Nekada se ona otkrije tek kada nastupe komplikacije hipertenzije, kao što su infarkt srca, moždani udar, poremećaj ritma, promene na perifernim krvnim sudovima, oboljenje bubrega, promene na očnom dnu.

Utiču li promene vremena na pritisak?

– Promena vremena može da utiče na vrednost pritiska naročito kada su velike temperaturne razlike i zato je potrebno da se propisana terapija koriguje od strane lekara i sa promenom godišnjeg doba. U zimskom periodu vrednosti pritiska postaju više (manje je znojenja, krvni sudovi se skupljaju, koristimo više slanu hranu, smanjuje se i fizička aktivnost) i to je razlog da lekar koriguje terapiju. Ponekad lekar poveća dozu leka koju je pacijent uzimao ili doda i diuretik.

Da propisana terapija pri promeni vremena nije adekvatna pacijent primeti merenjem pritiska ili ako se pojave neki od nespecifičnih simptoma (glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, nesigrnost pri hodu). Savet našim pacijentima je, da pored korekcije terapije koju treba da uradi lekar, ne jedu slanu hranu, da imaju umerenu fizičku aktivnost, prestanu sa pušenjem cigareta, unose adekvatnu količinu vode, ne koriste masnu i jaku hranu.

Da li osoba kojoj je propisana terapija treba strogo da je se pridržava ili da redovno kontroliše pritisak i spram toga određuje dozu? Ovaj drugi stav čujemo od lekara koji rade u domovima zdravlja.

– Pacijent treba da se pridržava propisane terapije. Ne preporučuje se svakodnevno merenje i uzimanje leka u zavisnosti od izmerene vrednosti pritiska.

Promenu leka i doze leka može da uradi lekar. Nažalost, naši pacijenti često samoinicijativni menjaju propisani lek, propisanu dozu leka i zato su i česte komplikacije.

Glavni cilj terapije je sprečiti velike oscilacije u vrednostima pritiska kako tokom 24 sata, tako i u dužem vremenskom period. Velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska su glavni faktor rizika za nastanak moždanog i srčanog udara.

U korak sa svetom

Da li Srbija prati svet u lečenju hipertenzije ili postoji neka inovativna terapija koja nam nije dostupna?

Verujemo da što se tiče znanja naših stručnjaka ne zaostajemo, što svedoči i činjenica da je Udruženje za hipertenziju Srbije član evropskog i svetskog udruženja.

– Možemo sa ponosom da kažemo da Srbija ne zaostaje sa svetom u lečenju arterijske hipertenzije i ne postoji nijedan lek koji nemamo za lečenje ove bolesti. Terapija arterijske hipertenzije je nefarmakološka i farmakološka.

Nefarmakološke mere se moraju sprovoditi od malih nogu naročito ako neko u porodici ima povišen pritisak. Pre svega hrana treba da bude što manje slana, da obroci budu redovni da bi se sprečila gojaznost, prestanak pušenja, umeren unos alkohola i umerena fizička aktivnost. Ako nefarmakološke mere nisu dovoljne, onda moramo da uključimo i lekove.

Lekove mora da propiše lekar i mora da se naglasi da ne postoji univerzalni lek, svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju lekova. Retko pacijent uzima jedan lek, pa je zato sada sve češće u upotrebi fiksna kombinacija lekova.

To znači dva ili tri leka u odgovarajućoj dozi u jednom leku i na taj način se postiže mnogo bolja efikasnost terapije, pacijent uzima redovno lekove (kada treba da uzme dva leka često se dogodi da drugi lek zaboravi da uzme) i imamo mnogo manje neželjenih efekata leka.