Visoka cena lošeg planiranja

Istovremeno, platili su više od 927.000 evra naknade koja se obračunava na neiskorišćeni deo kredita.

PIŠE: CINS

EPS je u decembru 2011. godine kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) podigao kredit od 45 miliona evra, za rekonstrukciju 15 starih i izgradnju dve nove male hidroelektrane. Kao rok za realizaciju kredita naveden je decembar 2014. godine.

U međuvremenu, tokom 2014. godine, EPS je odustao od šest lokacija, a iznos kredita je smanjen na 32,7 miliona evra. Kao rok za završetak projekta postavljen je kraj 2018. godine. Iako do danas nije počela obnova nijedne hidroelektrane, iz EPS-a navode da se projekat nastavlja po planu i da su rokovi za odlaganje opravdani. Nisu pristali na intervju sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ali su poslali dva pisana odgovora.

„U tom trenutku (uzimanja kredita) nedostajale su analize, studije opravdanosti i tehnička dokumentacija, što sada utiče na produženje vremenskih rokova za realizaciju projekta“, stoji u jednom od dopisa CINS-u.

EPS je u proteklom periodu plaćao i naknade na neiskorišćeni novac iz drugih pozajmica. Prema podacima Uprave za javni dug, za 12 kredita aktivnih u periodu od 2008. do kraja juna 2016. godine, preduzeće je po ovoj osnovi platilo nešto više od 11,3 miliona evra.

Veliki dugovi i problemi u poslovanju EPS-a često su bili tema u proteklim mesecima. U izveštaju koji je Fiskalni savet objavio u junu ove godine navodi se da je nedovoljno urađeno na rešavanju problema EPS-a, a da zaduženost nastavlja da se uvećava, što može da ugrozi održivost finansija cele zemlje.

Dug EPS-a je tokom 2015. godine porastao za preko 250 miliona evra, i na kraju te godine iznosio je oko 1,15 milijardi evra. Srbija se međunarodnoj Energetskoj zajednici obavezala da će do 2020. godine imati 27 odsto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, od čega bi jedan deo bio proizveden i iz malih hidroelektrana. Na početku 2011. godine tadašnji generalni direktor EPS-a, Dragomir Marković, najavio je ulaganja u obnovljive izvore, navodeći da je to imperativ svake ozbiljne kompanije koja se bavi proizvodnjom energije. Krajem iste godine EBRD je EPS-u odobrio kredit za rehabilitaciju postojećih i izgradnju novih malih hidroelektrana. Oko tri godine kasnije originalni iznos kredita od 45 miliona evra umanjen je za 12,3 miliona evra.

Iz EPS-a navode da su zbog „nasleđenih dugogodišnjih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i revidirane isplativosti ulaganja“ morali da odustanu od šest lokacija. U drugom odgovoru CINS-u ipak dodaju da nastavljaju sa razvojem projekta za ove lokacije, ali mimo ovog kredita, „sa mogućnošću finansiranja iz sopstvenih sredstava“.

Radovi na izgradnji i rekonstrukciji još nisu počeli a EPS plaća naknade na nepovučena sredstva, tzv. commitment fee. Do 30. juna 2016. godine plaćeno je 927.000 evra naknade. Iz EPS-a kažu da je kašnjenje uslovljeno sa više faktora: promene Zakona o planiranju i izgradnji zbog kojih su morali izmeniti ugovore sa projektantima, procedure za promenu vlasništva nad objektima i dobijanje vodnih uslova, kao i obimna dokumentacija koju treba odobriti po standardima EBRD-a. Dodaju da se na projektu aktivno radi i da će do kraja godine biti iskorišćeno oko 15 odsto, dok za naredne dve godine očekuje potpuno iskorišćenje pozajmljenog novca.

Iz EBRD-a kažu da je kredit za male hidroelektrane odobren jer je analiza pokazala da je EPS sposoban da vrati pozajmljen novac: „Sada izgleda kao da su na dobrom putu da projekat privedu kraju.“

Stojan Stamenković, ekonomista, kaže da su pozajmice od kreditora poput EBRD-a i Svetske banke obično povoljne: „ljudi to zgrabe računajući da će to realizovati, a posle se ispostavi da postoje brojne prepreke“.

Dugovanja i bankrot EPS-a

Pitanje dugovanja i mogućnosti bankrota EPS-a pokrenuto je krajem 2012. godine, kada je na čelo preduzeća došao Aleksandar Obradović. Iako je trebalo da reorganizuje preduzeće i smanji rashode, on je u martu 2016. godine smenjen nakon što je Fiskalni savet saopštio da „loše poslovanje EPS-a trenutno predstavlja najveći rizik po javne finansije Srbije“. Fiskalni savet upozorio je u svom izveštaju da se EPS zadužuje zbog investicija, ali da nasuprot tome „preduzeće sistematski ne investira dovoljno“. U oktobru prošle godine EPS je podigao još jedan kredit kod EBRD-a, za restrukturiranje, u iznosu od 200 miliona evra. Polovinom avgusta ove godine EPS je angažovao Energoprojekt Entel i Ekonomski institut da procene vrednost imovine preduzeća. Ministar energetike Aleksandar Antić rekao je medijima da je to deo restrukturiranja i korak ka prelasku preduzeća u akcionarsko društvo.