Visoka delegacija SPC na skupu u Jordanu

Danasu je u vrhu SPC nezvanično rečeno da će na skupu u Amanu 26. i 27. februara SPC predstavljati delegacija na čelu sa patrijarhom Irinejem, što je ruska strana najavila uoči posete mitropolita Ilariona SPC, pozivajući se na sinodsku odluku Beograda od 30. januara.

Mitropolit Ilarion, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, dvodnevnu posetu Beogradu završio je sinoć, a u susretu sa srpskim ministrom za inovacije i tehnološki razvoj Nenadom Popovićem, kao i na predstavljanju srpskog prevoda svoje knjige „U šta veruje pravoslavni hrišćanin“ u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru naglasio je da će „Ruska pravoslavna crkva uvek biti uz SPC u njenoj plemenitoj borbi u Crnoj Gori“.

– Želim svima da se ovaj talas teških iskušenja u pravoslavnim zemljama završi što pre. On je započeo na kanonskom prostoru Ruske pravoslavne crkve i preneo se na prostor Srpske pravoslavne crkve, jer se u Crnoj Gori dešava ono što se dogodilo u Ukrajini, gde je tadašnji predsednik mislio da može lično da stvori novu crkvu i da će mu to pomoći u predizbornoj kampanji. U izbornoj trci pretrpeo je žestok poraz, ali i naneo štetu Crkvi. U Crnoj Gori vlast je usvojila diskriminatorski zakon o oduzimanju crvene imovine i narod je izašao na ulice. Svetski vlastodršci pokušavaju da stvaraju i odlučuju o Crkvi, koju je stvorio Gospod Bog, a njen čuvar je crkveni narod – naglasio je mitropolit Ilarion, koji je juče, kao počasni profesor Univerziteta u Beogradu, održao predavanje na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.

On je 13. februara tokom posete papi Franji u Vatikanu, povodom obeležavanja četvrte godišnjice susreta poglavara Rimokatoličke crkve i RPC 2016. u Havani, najavio da će u Amanu Moskvu predstavljati i patrijarh Kiril, ali je negirao spekulacije da će na ovom pravoslavnom skupu učestvovati i predstavnici Vatikana.

– Spor u pravoslavnom svetu ne može se rešiti uz pomoć rimskog pape. Ovaj spor mora naći svoje rešenje u porodici pravoslavnih crkava – rekao je mitropolit Ilarion.

Na skup u Amanu, koji je patrijarh jerusalimski Teofil Treći sazvao 21. novembra 2019. u Moskvi, tokom posete RPC Moskvi, prema nezvaničnim najavama osim RPC i SPC učestvovaće Rumunska, Poljska i Češka pravoslavna crkva. Ruski izvori najavljuju da se očekuje i dolazak poglavara Antiohijske patrijaršije.

Grčka, Kiparska i Albanska pravoslavna crkva kao i Aleksandrijska patrijaršija. Crkvena Atina i Aleksandrija priznale su novu crkvu u Ukrajini, zbog čega je RPC prekinula evharistijsko opštenje – njihove poglavare, kao i carigradskog patrijarha, patrijarh Kiril više ne pominje na liturgijama. Kako Danas nezvanično saznaje, ni predstavnici Gruzijske pravoslavne crkve neće ići u Jordan, dok se Bugarska pravoslavna crkva za sada nije izjasnila.

Pojedine pomesne pravoslavne crkve, među kojima je i SPC koja je posle izbijanja „ukrajinskog slučaja“ podržala „rusku stranu“, pokušavaju da budu most između Moskve i Carigrada, čija je visoka delegacija krajem oktobra bila u Beogradu. Sad je i pitanje ko ima pravo da sazove međupravoslavni skup jedna od unutarpravoslavnih dilema – Carigrad se poziva na istorijsko pravo, druga strana na kanone i crkvenu praksu.

Carigradski patrijarh Vartolomej generalno odbija međupravoslavni skup kao model za rešavanje spora oko proglašenja nove nekanonske crkvene strukture u Ukrajini. Odlazak u Aman je odbio jer smatra da samo on, kao „prvi“ među pravoslavnim poglavarima ima pravo da saziva međupravoslavna okupljanja. Mitropolit Ilarion je u Rimu saopštio da je patrijarh Vartolomej jerusalimskom sabratu zamerio i što mu je pozivno pismo o bratskom susretu u Amanu poslao „na engleskom a ne sveštenom grčkom jeziku“.

Carigrad je u saradnji sa državnim ukrajinskim vlastima krajem 2018. izdao tomos novoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, koju čini jerarhija dve do tada raskolničke ukrajinske crkve. Kanoska Pravoslavna ukrajinska crkva se, na osnovu takođe carigradskog tomosa iz 1686, nalazi pod jurisdikcijom RPC, u kojoj uživa široku autonomiju.

Iz Amana u SAD

Patrijarh Irinej bi trebalo da iz Jordana nastaviti put za SAD, gde bi 29. februara trebalo da prisustvuje vanrednom crkveno-narodnom saboru eparhija SPC u Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi, nezvanično je rečeno je Danasu u vrhu SPC. Pojedini crkveni sajtovi najavljuju da u SAD sa poglavarom SPC ide član Sinoda episkop šumadijski Jovan (Mladenović), kao i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić). Isti izvori spekulišu i o navodnom „disciplinovanju“ srpskih vladika u SAD zbog navodne izmene Ustava SPC. Srpski arhijereji sa eparhijama u SAD tvrde da je sa „američkog sabora“ održanog prošlog leta preko Sinoda samo upućen predlog izmena Ustava Saboru SPC. Tokom oktobra 2019. dvadesetak srpskih vladika je iz više različitih tražilo sazivanje vanrednog Sabora, a takav zahtev poslednjih meseci u nekoliko navrata imao je Eparhijski savet u Crnoj Gori zbog situacije nastale posle usvajanja spornog zakona o verskim slobodama u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Sinod, kojim predsedava patrijarh Irinej, odbio je sve zahteve za sazivanje vanrednog saborskog zasedanja. Informativna služba SPC saopštila da je zbog ranije planiranog puta u SAD, sinodska odluka je navodno doneta 10. februara, poglavar SPC neće moći da poseti vernike i arhijereje u Crnoj Gori. Vanredni sabor u Americi sazvan je u crkvi svetog Đorđa u Klijrvoteru, a na zahtev Sinoda SPC.

„Poklapanja“ i najave

Tokom dvodnevne posete Beogradu, koju je organizovao član srpskog Sinoda episkop bački Irinej (Bilović), mitropolit Ilarion imao je odvojene razgovore sa patrijarhom Irinejem i ambasadorom Ruske Federacije u Srbije Aleksandrom Bocan Harčenkom. NJegov dolazak u Beograd „poklopio“ se sa posetom novog ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, a mediji bliski aktuelnoj vlasti u Srbiji najavljuju da bi 24. marta u Beograd povodom godišnjice NATO bombardovanja SRJ mogao da stigne i šef ruske državne diplomatije Sergej Lavrov.