Visoki komesar OEBS-a: Srbija ima obiman institucionalni okvir za zaštitu prava nacionalnih manjina

U intervjuu agenciji Beta, posle prve posete Srbiji i regionu, Abdrahmanov je rekao da je institucija koju predvodi spremna da Srbiji pruži stručnu pomoć u pitanjima vezanim za nacionalne manjine, uključujući i kada je reč o ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU ili postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Zvaničnik OEBS-a je ukazao da regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi koriste i manjinskim i većinskim zajednicama, ne samo u Srbiji, već u svim državama regiona.

„Srbija ima efikasne mehanizme zaštite manjinskih prava, kao što su nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji igraju važnu ulogu u zastupanju interesa različitih etničkih zajednica u zemlji“, rekao je Abdrahmanov koji je od 14. do 17. juna razgovarao sa najvišim zvaničnicima i predstavnicima lokalnih vlasti i nacionalnih manjina u Beogradu, Novom Sadu i Bujanovcu.

Zvaničnik OEBS je pozdravio osnivanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog kao „pokretača efikasnih konsultacija sa nacionalnim manjinama“ i savetovao svim državama članicama OEBS-a da stvore adekvatan institucionalni okvir za pitanja nacionalnih manjina.

„Ovo Ministarstvo je dobar primer kako država može da usmeri pažnju i resurse na upravljanje različitostima. Moja kancelarija se raduje saradnji sa ovim Ministarstvom kako bi učila iz njegovih iskustava i pružila pomoć, ako bude potrebno“, kazao je Abdrahmanov.

Naveo je da je tokom prve posete regionu od stupanja na dužnost „primetio značajne napore“ srpskih vlasti na promociji integracije raznolikog društva. Dodao je da je „važno nastaviti“ sa tim aktivnostima i da će njegova kancelarija ostati na raspolaganju vlastima Srbije radi pružanja podrške.

Abdrahmanov je rekao da je cilj njegove posete bio da unapredi sopstveno razumevanje mehanizama zaštite manjinskih prava u Srbiji i da je u razgovorima sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednikom Skupštine Ivicom Dačićem, ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem i drugim članovima Vlade, kao i sa predstavnicima lokalnih vlasti i nacionalnih manjina, stekao „bolju sliku o odnosima među etničkim zajednicama u zemlji“.

„Stekao sam uvid u sprovođenje zakona i politika i sastao se i sa predstavnicima nacionalnih manjina, kako bih čuo njihove brige, interese i težnje. Integracija raznolikih društava je dugoročni napor i sve države imaju konstantnu potrebu da preispituju i prilagođavaju svoje politike prema manjinama“, kazao je Abdrahmanov.

Srbija je „aktivno angažovana u tom procesu“, primenjuje višejezično obrazovanje i nedavno je izmenila Zakon o zabrani diskriminacije da bi bolje regulisala pitanje govora mržnje koji može da bude usmeren prema nacionalnim manjinama, naveo je visoki komesar OEBS-a.

Dodao je da su direktno izabrani nacionalni saveti nacionalnih manjina i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog poluga da vlasti uzmu u obzir potrebe i težnje različitih etničkih grupa prilikom formulisanja i sprovođenja politika, zakona i mera koje mogu da utiču na nacionalne manjine, uključujući područja kao što su obrazovanje, kultura, mediji i upotreba jezika.

„Mnogi aspekti okvira za prava manjina u Srbiji predstavljaju dobre primere najboljih praksi. Pre moje posete, nekoliko ljudi mi je reklo da je Vojvodina model kako država može da zadovolji interese nacionalnih manjina“, rekao je Abdrahmanov.

On je kazao da je Vojvodina takođe pozitivan primer kako bilateralna saradnja u pitanjima vezanim za nacionalne manjine, u konkretnom slučaju Srbije i Mađarske, može da doprinese međuetničkim i međudržavnim odnosima.

„Tokom poseta državama članicama OEBS-a, tragaću za pozitivnim primerima efikasnih politika za upravljanje raznolikim društvima koje mogu da promovišem. Razmotriću koji aspekti vojvođanskog modela mogu da budu prilagođeni kako bi bili inspiracija u sličnim kontekstima u članicama OEBS-a“, naveo je.

Abdrahmanov nije želeo da komentariše proces pristupanja Srbije EU, budući da je reč o posebnoj međunarodnoj organizaciji, ali je dodao da se delovi procesa pristupanja Uniji preklapaju sa njegovim mandatom, poput usvajanja posebnih akcionih planova, normi i politika povezanih sa nacionalnim manjinama.

„U razgovorima sa predstavnicima vlasti u Srbiji, ponudio sam pružanje stručne pomoći u pitanjima vezanim za nacionalne manjine, radi ispunjavanja kriterijuma za pristupanje Uniji“, naveo je Abdrahmanov.

Na pitanje o mogućem uticaju zastoja u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine na međunacionalne odnose u etnički mešovitim zajednicama na jugu Srbije, Abdrahmanov je odgovorio da EU vodi proces dijaloga u koji ni njegova kancelarija ni OEBS nisu formalno uključeni.

„Koliko shvatam, na stranama je da pronađu rešenja za sveobuhvatan sporazum koji bi učvrstio stabilnost u regionu. Delovi tog dijaloga uključuju pitanja koja utiču na nacionalne manjine, poput obrazovanja, predstavljanja i participacije. Na zahtev strana, rado bih, u okviru svog mandata, pomogao u koracima ka sporazumu koji se bavi tim uzajamnim problemima“, rekao je zvaničnik OEBS-a.

Ukazujući da su njegovi prethodnici imali „uspešnu i produktivnu saradnju“ sa srpskim vlastima, Abdrahmanov je kazao da je njegov angažman zasnovan na tematskim preporukama i smernicama za razvijanje politika koje mogu poboljšati odnose među etničkim zajednicama.

„Uz doprinos pravnom okviru za zaštitu manjina, moja institucija je podržala prilike za interakciju zajednica na jugu Srbije, kroz obrazovanje i učenje jezika. Odeljenje u Bujanovcu subotičkog Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu primer je ovog angažovanja. Takođe smo objavili srpsko-albanski rečnik, prvi takve vrste, koji podržava komunikaciju i interakciju među ljudima različite etničke pripadnosti“, naveo je zvaničnik OEBS-a.

On je rekao da te inicijative „doprinose premošćavanju jezičkih podela“ i „omogućavaju mladima iz različitih zajednica da uče zajedno i da se druže, gradeći doživotna prijateljstva koja doprinose socijalnoj koheziji“.

Govoreći o položaju manjina u regionu, Abdrahmanov je ocenio da, iako sve zemlje imaju sopstvene okolnosti kojima politike treba da se prilagode, sve nevećinske zajednice imaju ista prava bez obzira gde žive.

Dodao je da je njegova kancelarija spremna da pomogne u razvoju „odgovarajućih okvira za upravljanje različitostima bez rizika od politizacije pitanja manjina i na unutrašnjem i na bilateralnom planu“.

„Shvatam da je Srbija izuzetno zainteresovana za položaj etničkih Srba u regionu, na isti način na koji su druge države zainteresovane za manjine koje žive u Srbiji. Verujem da regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi koriste manjinama i većinama u svim državama“, rekao je.

On je ukazao da se povećava raznolikost društava širom sveta i naglasio da to mora da bude prihvaćeno.

„Ako ne upravljamo dobro sopstvenim različitostima, suočavamo se sa sve većim rizikom od produbljivanja podela povezanih sa identitetom. To može da dovede do isključenja i marginalizacije, čime se stvaraju uslovi za tenzije unutar društava, i dovodi u pitanje bezbednost unutar i između država. Kada vlade, kreatori politika, preduzeća i civilno društvo prihvate različitost, naša društva postaju više povezana i otpornija, a time i manje osetljiva na unutrašnje ili spoljne pretnje“, naveo je Abdrahmanov u intervjuu za Betu.