Visoki troškovi i dugo trajanje postupaka otežali pristup pravdi

Mesta za unapređenje njihovog formalnog položaja svakako ima, ali je zaštita njihovih prava u praksi zadatak na kojem Srbija još uvek ima dosta posla. Visoki troškovi i dugo trajanje postupaka su otežali pristup pravdi velikom broju građana, a posebno ranjivim društvenim grupama koje su socijalno ugrožene upravo zbog otežanog pristupa adekvatnom stanovanju, obrazovanju i zaposlenju, ističe u razgovoru za Danas Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom.

Kako ukazuje, Srbija je barem formalno prihvatila deo kritika i u svoje strateške dokumente uključila i mere usmerene ka rešavanju uočenih problema. Prema njegovim rečima, nedosledno sprovođenje predviđenih mera i izostanak zacrtanih rezultata i dalje ostaju glavna prepreka za napredovanje Srbije na putu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU.

„Očekivanja da će Srbija postati punopravna članica isključivo na osnovu političkih kriterijuma deluju dodatno destimulišuće na državne vlasti kojima je poveren ovaj obiman i odgovoran zadatak. Umesto očekivanog napretka, uživanje fundamentalnih ljudskih prava nailazi na nove prepreke posebno u oblastima u kojima Jukom tradicionalno pruža besplatnu pravu pomoć i zastupanje. Uživanje slobode izražavanja i slobode javnog okupljanja ključne su za uspešno sprovođenje reformi koje moraju uključiti stručnu i širu javnost. Jukom je prepoznao značaj objektivnog i pravovremenog informisanja javnosti u procesu evropskih integracija Srbije, te kroz sprovođenje projekta �Odnos pravosuđa prema slobodi medija� pruža podršku medijima i novinarima zastupanjem na sudu, analizom sudskih postupaka protiv medija i novinara i davanja konkretnih predloga za unapređenje njihovog položaja. Uživanje slobode javnog okupljanja kao još jednog krovnog ljudskog prava je druga oblast u kojoj je došlo do značajnog raskoraka sa međunarodnim standardima i podnošenjem velikog broja neosnovanih prekršajnih prijava protiv građanskih aktivista i branitelja ljudskih prava zbog održavanja spontanih mirnih okupljanja, načinjen je veliki korak unazad i razlog je za ozbiljnu zabrinutost, budući da je uživanje ovog prava zajedno sa slobodom izražavanja ključno za približavanje Srbije članstvu EU“, ukazuje Antonijević.

Koje su, po vama, najugroženije grupe u Srbiji i kako im pomoći?

– Najugroženije ranjive društvene grupe su Romi, LGBT osobe i osobe sa invaliditetom i ovde ne treba upadati u zamku rangiranja same ugroženosti. Srbija im može pružiti pomoć i zaštitu, pre svega, doslednim sprovođenjem sopstvenog Ustava, zakona, međunarodnih ugovora i strategija kojima se obavezala na poboljšanje njihovog položaja. Obezbeđivanjem delotvorne sudske zaštite u slučaju napada na LGBT osobe motivisanih mržnjom, obezbeđivanje adekvatnog pristupa obrazovanju i zapošljavanju za Rome i osobe sa invaliditetom, samo je deo izazova na koje Srbija još uvek nije pronašla zadovoljavajući odgovor.

Očekuje se već dugo donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Da li će ova dva zakona doprineti boljem položaju žena, odnosno ugroženih grupa u Srbiji?

– Najavljeno usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i dopune i izmene već postojećeg Zakona o zabrani diskriminacije, ukazuju na postojanje svesti o potrebi usklađivanja ove oblasti sa relevantnim međunarodnim dokumentima, kao i sa razvojem društva u celini. Kao i sa svim novima zakonima, i ovde će biti neophodan period prilagođavanja, uspostavljanja sudske prakse i ujednačenog postupanja u ovim osetljivim pitanjima. Najvažnije je da primena novog i dopunjenog pravnog okvira zaista dovede do unapređenja prava i položaja ranjivih grupa u praksi.

Kako komentarišeš to što od 2012. kada su govor mržnje i zločin iz mržnje uvedeni u Krivični zakonik nije doneta nijedna presuda na osnovu toga?

– Nedostatak sudske prakse u vezi sa sankcionisanjem zločina iz mržnje i govora mržnje ukazuje na to da formalno prepoznavanje ovih pravnih instituta nije dovoljno. Dodatni problem leži u činjenici da zločin iz mržnje nije propisan kao posebno krivično delo, već kao samo kao otežavajuća okolnost, što otežava njegovo evidentiranje i otvara pitanje na kojoj instituciji leži odgovornost da izvršeno krivično delo prepozna i evidentira kao delo učinjeno iz mržnje – policiji, tužilaštvu ili sudu. Uprkos činjenici da je govor mržnje sankcionisan kao krivično delo još izmenama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, ni ovaj član zakona nema bogatu primenu u sudskoj praksi. Indikativno je i da zločin iz mržnje u sudovima još uvek zovu novim institutom, a podsećam vas da je zakon izmenjen još 2012.

Pružamo besplatnu pravnu pomoć građanima

Na koji način Jukom pomaže ugroženima u Srbiji?

– Jukom se od osnivanja bavi pružanjem besplatne pravne pomoći građanima kojima su ugrožena ili povređena ljudska prava od strane državnih organa, davanjem velikog broja pravnih saveta, informacija i strateških zastupanja. Posebna pažnja u radu Jukoma posvećena je i pružanju besplatne pravne pomoći i zastupanju branitelja ljudskih prava, medija i novinara. Takođe, kontinuiranim praćenjem sprovođenja i zagovaranjem izmena propisa, aktivno učestvujemo u unapređenju zaštite ljudskih prava u Srbiji. Godišnje preko 3.000 građana dobije besplatnu pravnu pomoć, a kada to pomnožite sa dvadeset godina rada, dobijate pozamašan broj, zar ne?