Situaciju u gradu doživljavam kao kulminaciju nagomilanih problema, koju nam je haotična i rascepkana, a zbog pokazane nedoslednosti nazvao bih je i ad hoc, lokalna i regionalna politika, donela u proteklih više od dve decenije.
Naravno, te probleme nije stvarala samo lokalna, već i politika sa vrha ove države i to decenijama, koja, sve vreme predstavljajući Sandžak kao žarišno područje, sada želi da ga predstavi i kao područje u kome država ne sme da sprovodi zakone koji važe drugde. Dakle, situacija u gradu trenutno podseća na blagu anarhiju i to ne samo zbog aktuelnih događaja, za koje niko, pa ni država ne želi da preuzme odgovornost. Građani su sa druge strane potpuno zbunjeni, sa čudnim osećanjima nejasnog divljenja hrabrosti pojedinaca, ali i svesti o tome, da su oni u odnosu na te pojedince u podređenom položaju. Potpuno slabi, sami i nezaštićeni, ocenjuje za Sandžak Danas dr Senad Ganić, profesor međunarodnog javnog prava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, dobitnik ovogodišnje nagrade „Ličnost godine“ Misije OEBS u Srbiji.
Koliko intelektualci mogu da učestvuju u promenama u ovom gradu i koliko je njihov uticaj?
– Ako se prati duhovni, kulturni, ali i sveukupni razvoj svake danas pristojne nacije, naroda ili društva, jasno se može uočiti da su intelektualci bili ti koji su pokretali promene u društvu na bolje i da je svako društvo napredovalo u periodima kada je politika slušala ono što kaže intelektualna elita. Jedino na taj način možemo govoriti i o političkoj eliti. Problem je infiltracija unutar političkih stranaka ličnosti i struktura sa sumnjivim diplomama, a samim tim i znanjem, koji na žalost imaju veliki uticaj u politici. Oni su odgovorni za negativnu selekciju i katastrofalno kadriranje. Oni se sada, potpisuju iza nekih saopštenja i odluka, veoma važnih za celu zajednicu a, iza kojih oni nipošto ne bi smeli da se oglašavaju. Problem sa intelektualcima je i pitanje, da li ih imamo u dovoljnoj meri. Mislim da ne, ali, takođe, znam da u ovom gradu postoji ogroman broj umnih i vrlo uspešnih ljudi, pravih mladih intelektualaca. Svi oni bi se vrlo rado uključili u javni život i dali svoj doprinos rešavanju nagomilanih problema, ali za to još uvek ne postoji pristojan ambijent. Trenutni ambijent, čini da je mnogima nelagodno da se oglase o bilo čemu.
Često se govori o reformi obrazovanja i evidentno je „šarenilo“ u neusklađenosti. Kako ocenjujete stanje visokog obrazovanja u Srbiji?
– Visoko obrazovanje u Srbiji, ali i regionu je u ogromnom problemu. Mislim da najviše štete nanosi pokušaj kvantifikacije znanja, koji je izuzetno izražen u bolonjskom procesu. Nisam jedini koji tvrdi, da je naša država možda i prebrzo ušla u taj sistem i da smo možda mogli neke stvari i drukčije da rešimo. Konačno, u tom smislu ne bismo bili izuzetak. Nemačka je, na primer, jedna od država koja nije pristala na radikalne rezove u obrazovanju, pa je i primena „Bolonje“ u ovoj zemlji vidno reducirana, uz zaštitu interesa nemačke obrazovne tradicije. Ako je opšta konstatacija koja već polako postaje notorna činjenica, da je visoko, a samim tim i svi ostali, niži nivoi obrazovanja u krizi, onda ostaje nejasno, zašto se i dalje insistira na tom, bez nekih modifikacija, očito problematičnom konceptu. Proliferacija i to vrlo spornih univerziteta koji imaju svoja predstavništva u svakoj varošici u Srbiji, takođe je nešto što će biti problem sa kojim se država kad tad mora suočiti.
U obrazloženju nagrade, koju vam je dodelila Misija OEBS u Srbiji, piše da ste nagrađeni za građanski aktivizam i za podršku toleranciji, nediskriminaciji i multikulturalnom okruženju. Šta za vas znači građanski aktivizam?
– Borbu za stvaranje ambijenta za civilizovanu komunikaciju politike s jedne strane, građana i akademske zajednice, sa druge strane.
A tolerancija, nediskriminacija i multikulturalno okruženje i koliko ih okolina razume?
– Za mene su to vrhovne vrednosti demokratije i građanskog društva za koje se zalažem i borim. Još više mi znači da sam nagradu za te kategorije dobio delujući u višenacionalnoj sredini u kojoj se često, od strane politike, kalkuliše sa tim podelama. U tom smislu, ovo priznanje mi je još draže, jer potvrđuje da delujem u skladu sa svojim uverenjima, tamo gde su ta uverenja najpotrebnija, a to su multikulturalne sredine. Što se tiče razumevanja okoline, verujem da je dobar deo građana prepoznao značaj ove nagrade, već i činjenicom da je ova nagrada i njihova. Čestitke koje stižu od mnogih ambasada, predstavnika civilnog sektora, šire univerzitetske zajednice u Srbiji, kao i sa mog matičnog, Državnog univerziteta u Novom Pazaru i celog Departmana za pravne nauke, potvrđuju značaj ovog događaja. Zahvaljujem se gospodinu Biševcu, gradonačelniku grada Novog Pazara na jedinoj zvaničnoj čestitki koja mi je, do ovog trenutka stigla od predstavnika zajednice u kojoj delujem. To naravno mene ni na koji način ne sme razočarati, već naprotiv, treba biti dobar podstrek da i dalje nastavim da pokušavam da učestvujem u promenama, nadam se na bolje. Jedna od njih će biti i ta, da se nanovo sagledaju ili barem preispitaju, aksiološke postavke na kojima je ustrojena zajednica kojoj pripadam.
Veliko priznanje
Šta vam znači ova nagrada?
– Veliko i neočekivano priznanje, čijeg značaja sam postao svestan tek nakon same svečanosti i dodele. Znači mi puno, između ostalog, i zbog toga što ova nagrada znači i mnogobrojnim građanima Novog Pazara i regije, koji su, ipak, poslali poruku, da neće kalkulisati o pitanjima od suštinske važnosti za oporavak zajednice, i da će podržati svaki zahtev i svaku kritiku kojoj veruju, jer veruju u njenu istinitost i objektivnost. Znači mi i što ovu nagradu delim zajedno sa drugim laureatima, ali i ranijim dobitnicima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
