Visokoškolske ustanove krše standarde

Sumirajući rezultate četvorogodišnjeg rada, Vujčićeva je istakla da je dosad akreditovano osam državnih i pet privatnih univerziteta, 107 fakulteta i tri visoke škole akademskih studija, 1.123 studijska programa osnovnih, diplomskih, specijalističkih i doktorskih studija. „Zeleno svetlo“ Komisije je dobilo i 65 visokih škola strukovnih studija i 305 studijskih programa na tim ustanovama, dok je u postupku akreditacije još pet privatnih univerziteta. Vujčićeva je dodala da je pod aktom upozorenja 10 fakulteta i 134 studijska programa, od čega je 70 odsto iz polja umetnosti.

Vujčićeva je naglasila da će iduće godine početi i provera „na terenu“, koja treba da pokaže da li ustanove ispunjavaju akreditacione standarde. Prema njenim rečima, u prvoj godini je planirano da posebna potkomisija obiđe sve visoke škole i neke od univerziteta i fakulteta za koje postoje indicije da je došlo do nepravilnosti.

Potpredsednik Komisije za akreditaciju Dušan Teodorović je naveo da “ već sada pojedine akreditovane ustanove krše standarde“, ali da ta komisija „nema mogućnosti da nešto preduzme“. Vujčićeva je istakla da cilj spoljašnje provere kvaliteta nije da se oduzimaju dozvole za rad već da se pomogne ustanovama da sagledaju šta su njihove bolje, a šta lošije strane. Ona je istakla da će poseta ustanovama biti najavljena, kao i da će rezultati do kojih dođe Komisija za akreditaciju biti javni.

Manjak inspektora

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Slobodan Jauković je naveo da je izmenama Zakona o visokom obrazovanju proširena nadležnost prosvetne inspekcije, ali da je najveći problem to što u Ministarstvu prosvete ima samo četiri inspektora zadužena za sve fakultete i visoke škole. Jauković je najavio reorganizaciju te službe i povećanje broja prosvetnih inspektora zaduženih za sektor visokog obrazovanja.