Kojim pacijentima se preporučuje i kada treba početi sa uzimanjem vitamina D?

Zabluda je, kako navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, da je neophodno da se što više izlažemo suncu kako bismo dobili doljno vitamina D.

„Sunce je neophodno za sintezu vitamina D koji doprinosi razvoju i zdravlju kostiju i zuba, pravilnom radu srca, mišića i nervnog sistema. Iako povremeno i umereno izlaganje UV zračenju može biti od koristi za naš organizam jer pospešuje stvaranje vitamina D, zbog dužeg i nekontrolisanog izlaganja mogu nastati različite posledice po zdravlje – ubrzano starenje kože, različiti oblici raka kože, katarakta i druge bolesti očiju (trajno oštećenje rožnjače, i dr.); slabljenje imunog sistema i povećan rizik od nastanka infekcije“, navode na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Oni koji više preferiraju da tableticama nadoknade vitamin D, treba da znaju da su im lekari i farmaceuti prava adresa za savet u kojoj dozi i kada ga tačno treba konzumirati.

– Vitamini i minerali mogu generalno bezbedno da se primenjuju kada su preporučeni u zdravstvenim ustanovama za lečenje ili prevenciju stanja koja nastaju njihovim nedostatkom i drugih odgovarajućih stanja. Ključ bezbednosti primene vitamina je adekvatno propisana doza, koju zdravstveni radnik preporučuje na osnovu procene da li je korist veća od štete. Ovo često nije slučaj kada se naši sugrađani samoleče proizvodima koji se kupuju van apoteka, jer retko ko vodi računa o efektivnoj ili bezbednoj dozi – navela je nedavno za Danas mag.farm.spec. Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije.

Ukazala je da zdravstveni radnici mogu pomoći osobama tako što će otvoreno razgovarati o rizicima i prednostima primene dijetetskih suplemenata, objasniti zašto je doza važna i uputiti kako pravilno da primenjuju određeni vitamin.

– Primera radi, naše telo bolje apsorbuje vitamin D kada se konzumira sa zdravim mastima, kao što su orasi ili jaja. Generalno, kada se konzumiraju prirodno kroz hranu, malo je verovatno da će ovi hranljivi sastojci izazvati štetu, čak i kada se konzumiraju u velikim količinama. Ipak, kada se uzimaju u koncentrisanim dozama u obliku suplemenata, lako je uzeti previše, a to može dovesti do negativnih zdravstvenih ishoda – istakla je farmaceutkinja i dodala da je generalno manja šteta ako višak vitamina unosimo kroz hranu.

Nivo vitamina D u krvi treba da bude optimalan jer su i nedostaci i višak podjednako štetni. Vitamin D utiče na nivo kalcijuma u kostima i krvi, pa njegov deficit može izazvati demineralizaciju kostiju, što vodi do rahitisa, osteopenije i osteoporoze.

S druge strane, hipervitaminozamože izazvati anemiju, gastrointestinalne probleme, stvaranje kamena u bubregu i neželjeni gubitak kilograma. Do hipervitaminoze dolazi ukoliko se uzima prevelika količina suplemenata.

Oko 50 odsto populacije ima nedostatak vitamina D

Studije objavljene u „The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics“ pokazuju da gotovo 50 odsto populacije ima nedostatak koncentracije vitamina D u krvi, posebno tokom zime i ako žive severno od 35. paralele.

Nedovoljne količine vitamina D mogu da predstavljaju problem, koji se može korigovati odgovarajućom ishranom i suplementacijom vitamina D. Rizične grupe, naročito tokom pandemije covid 19 bile su starije osobe i hronični bolesnici, kod kojih su beležene niske vrijednosti vitamina D u krvi. Zato stručnjaci i preporučuju svima da urade analizu kriv kako bi sa sigurnošću znali koliki je deficit vitamina D i ima li ga.

Tokom zime, savetuje se unos vitamina D iz izvora hrane. Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D. Ima ga i u masnoj ribi kao što su losos i tuna, zatim u žumancima, džigerici, puteru i obogaćenom mleku.