Vitlejemski badnjak

Običaj postoji vekovima. Na Badnji dan šestog januara, jer se Jerusalimska grčka patrijaršija drži julijanskog kalendara, patrijarh Svetog grada i cele Palestine, Sirije, Arabije i Jordana, jašući na magarcu stiže u Vitlejem. Moderno doba je jedino magarca zamenilo luksuznom limuzinom. Sve ostalo se brižljivo čuva. Ove godine grupa nezadovoljnih vitlejemskih pravoslavnih Palestinaca poručila je patrijarhu Teofilosu Trećem da ga neće dočekati, kako je red. Neće izaći pred duhovnog poglavara ni do Manastira svetog Ilije, ni do izraelskog kontrolnog prolaza u zidu, koji opasuje Zapadnu obalu. Patrijarhu se zamera da ne drži politička obećanja u zaštiti ovozemaljskih palestinskih prava, čak mu pripisuju saučesništvo u „izdaji”.

Nemilosrdna bliskoistočna stvarnost i nepomirljivost radikalnih aktivista među vernicima, a ne vlasti, dovela je u pitanje vekovno pravilo. Božićni pohod u Vitlejem dosad nije mario za carske ili ministarske dozvole. Grčka pravoslavna patrijaršija Jerusalima od 451. godine, posle onih u Konstantinopolju, Aleksandriji i Antiohiji, četvrta je u redu starešinstva istočnog hrišćanstva. Brine o najvećem delu svetinja u Svetoj zemlji.

Pravilo je da u jutro na badnji dan kolona automobile krene iz starog grada u Jerusalimu na put od desetak kilometara, koliko ima do Vitlejema. Uz patrijarha su svi mitropoliti i episkopi, sveštenstvo – grčko i rusko – i vernici, palestinski pravoslavci i ono malo Grka, koliko još ovde živi. Posle desetak minuta, na pola puta, na bregu, u manastiru svetog Ilije, patrijarh i pratnja zaustavljaju se da predahnu. „Kako je oduvek bilo” služe se hlebom i maslinkama. Manastir je u prošlih desetak vekova razaran i obnavljan, uvek čuvajući davni običaj da bude odmorište patrijarsima. Nekad, kad su se jahali magarci, to je bila potreba. U novija vremena običaj se ne napušta.

Konačno, u Vitlejemu, u bogomolji, čija istorija seže do četvrtog veka, od carice Jelene i njenog sina cara Konstantina, počinju bogosluženja. Posle badnjedanskog bdenija, u noći se služe dve božićne liturgije, prva u pećini ispod hrama, pred titravim plamenom kandila, koje obeležava mesto Hristovog rođenja, druga u velikoj vitlejemskoj crkvi.

U hramu je i jermenski oltar, a uz monumentalnu bogomolju posvećenu Bogorodici, naslonjena je i katolička franjevačka crkva svete Katarine, sagrađena tek 1881, u kojoj je Božić prošao 25. decembra. Mir i veličanstvenost davno podignutog spomenika danu Hristovog rođenja, ma koliko se od nastanka menjao – što od razaranja, požara ili zemljotresa – nije blještava, a još i sačuvanim mozaicima iz prvih dana, posebnom jednostavnošću smirena je i najbolja slika poruke Jevanđelja. Sjajni izraelski književnik Amos Elon, pišući o svetoj zemlji svih vera, jednom je rekao: ”Ljudi su stigli do Meseca u potrazi za novim Jerusalimima. Ali, ovaj ovde, na Zemlji, ostaje zauvek, kao što postoji od pamtiveka.”

Nezapamćen korak 2010. protiv Teofilosa Trećeg, koji je ugovorila grupa nezadovoljnika, je najvećim delom protest protiv njegovog prethodnika Irineja, smenjenog 2005. zbog prodaje crkvene zemlje u Jerusalimu Izraelcima, a sada još više i osuda neispunjenog obećanja naslednika na jerusalimskom tronu da će taj greh ispraviti. Ponovoljena, novija trgovina pripisuje se i sadašnjem patrijarhu, ali je njegov predstavnik – prenosi agencija Maan – saopštio da je Teofilos novim ugovorima zapravo „zaštitio interese Crkve i sprečio izraelske vlasti da dalje konfiskuju i koriste delove palestinske zemlje za gradske potrebe Jerusalima okoline”, a najavljeni božićni bojkot nazvao je „privatnom osvetom”.

„Jeretici” iz pravoslavnih institucija Vitlejema i okoline, međutim, smatraju da je „pitanje zemljišta veoma osetljivo i od naviše moguće važnosti za palestinsku domovinu”. Duboko su uvereni da, uz sve poštovanje sopstvenog duhovnika najvišeg čina, „iz razloga visokog patriotizma moraju da vode računa o političkoj težini, jer je zemljište posebna dragocenost”. Agencije podsećaju na dokumente po kojima je Jerusalimska grčka patrijaršija, inače, posedovala zemljište na kome je decenijama ranije podignut Kneset, parlament Izraela, kao i parcelu na kojoj je sedište najviše vlasti jevrejske države.