Vizantolog Stanković: Hram Svetog Save ne može da bude nova Sveta Sofija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je juče prilikom obilaska hrama na Vračaru, da će Hram Svetog Save postati nova Sveta Sofija i da će biti jedno od najvažnijih mesta okupljanja kako našeg naroda tako i turista koji dolaze u Beograd i Srbiju.

Profesor Stanković ističe da bi bilo izuzetno štetno i pogrešno svoditi Hram Svetog Save na turističku atrakciju.

„Ono što mene brine je svođenje Hrama Svetog Save na jednu turističku atrakciju, svođenje na jedan najniži nivo i politički i kulturni.

Isticanje da će turisti sada umesto Svete Sofije moći da vide Hram Svetog Save je potpuna dehumanizacija srpske prošlosti pa i Hrama Svetog Save“, ocenio je Stanković.

Na pitanje Bete kako komentariše poruku patrijarha Pavla da Hram Svetog Save treba da se gradi dokle god ima živih Srba, Stanković kaže da je ta poruka stvarna i simbolička i da nikada ne treba prestati graditi hram i reći sada je sve gotovo.

„Sad se izlazi iz domena poruke patrijarha Pavla i ulazi u domen čiste kratkoročne i kratkovide politike da se nešto završi kako bi se reklo ‘eto ja sam završio i stavio tačku na gradnju hrama’.

Patrijarh Pavle je to vrlo mudro rekao jer je to jedan nacionalni poduhvat pročišćenja koji u tom smislu nikada ne bi trebalo da se završi“, kazao je vizantolog Stanković.

Po njegovim rečima, svi političari su, kad god im zatreba, istoričari amateri, koji koriste polupodatke i sekundarne informacije u političke svrhe.

„I taj amaterski pogled na istoriju najbolje se ogleda u poređenju značaja Hrama Svetog Save sa Svetom Sofijom.

U Svetoj Sofiji su se krunisali carevi i hiljadu godina je imala specifično mesto u vizantijskom carstvu.

Tako da ni na koji način Hram Svetog Save ne može da bude naša Sveta Sofija.

Šta ćemo onda sa Studenicom, Prohorom Pčinjskim, Sopoćanima, Mileševom, Žičom, Visokim Dečanima, Gračanicom, Pećkom patrijaršijom…“, rekao je Stanković.

Istakao je da trenutna retorika predstavnika vlasti nije ispravna, a ni politički prikladna jer pokazuje pretenzije koje nisu u skladu ni s politikom Svetog Save.

„Sveta Sofija je jedinstvena, ona je pupak, a ne oko, Vaseljene i pravoslavnog sveta“, kazao je.

Stanković je podsetio da je Sveti Sava proveo jedan veoma važan period svog života u Carigradu, da je znao šta je simbolika Svete Sofije i ni na koji način nikada nije imao pretenzije da taj značaj umanji.

„Hram Svetog Save na Vračaru je jedna veoma važna nacionalna stvar, ali poređenje sa Svetom Sofijom, osim što postoji arhitektonski uzor, nije prikladno jer to može da znači preuzimanje uloge koju u širem pravoslavnom svetu ima Sveta Sofija“, objasnio je profesor.

Naglasio je da Svetu Sofiju ne može ništa da zameni i ovo vraćanje u džamiju predstavlja jedan tekstonski poremećaj na evropskoj kulturnoj i političkoj sceni.

Na pitanje Bete kako komentariše to što državni vrh Srbije nije reagovao na novo pretvaranje Svete Sofije u džamiju, Stanković je kazao da je to posledica sve većeg političkog i ekonomskog uticaja Turske na Srbiju i Balkan.

„To je i posledica jedne lutajuće politike koja kao neki usud progoni Srbiju već više generacija.

Mislim da je to pogrešno shvatanje neutralnosti da se ni na koji način ne iskaže svoj stav o jednom tako važnom pitanju koje je pokrenulo čitav hrišćanski svet, i jedan nedostatak mudre politike koja podrazumeva i solidarnost i sa grčkim narodom i državom i sa svim ostalim pravoslavnim državama koje nas okružuju.

To je vođenje politike sitnih interesa koja nema nikakav jasan nacionalni pravac, gde se sve svodi na sitno šibicarenje“, ocenio je Stanković.

Na pitanje Bete kako komentariše jučerašnju izjavu patrijarha SPC Irineja da je Sveti Sava gradio crkve po Srbiji, Stanković kaže da se prvi srpski svetitelj nije bavio gradnjom crkava nego njegov otac Stefan Nemanja.

„Ono što me kao stručnjaka za Vizantiju i srednjevekovnu Srbiju zabrinjava je i naopako shvatanje o Svetom Savi i njegovom ocu Stefanu Nemanju.

Posebno me začudila izjava patrijarha Irineja da je Sveti Sava zidao crkve. Sveti Sava nije zidao crkve, on je samo završio Studenicu koja je zadužbina njegovog oca Stefana Nemanje“, objasnio je profesor.

Dodao je da je ktitor svih najznačajnijih pravoslavnih hramova u 13. veku Stefan Nemanja.

„Zaboravljanje te dimenzije delatnosti Stefana Nemanje je antiistorijsko i potpuno pogrešno“, ocenio je profesor Stanković za agenciju Beta.