Od 2012. do oktobra 2016. godine, Vlada Srbije odbila je da postupi po zahtevima poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića čak 110 puta, saznaje Danas.
Takođe, za svih 110 zahteva, Šabić je prethodno izrekao novčane kazne, a organi vlasti i druga pravna lica su ukupno platile 22 miliona dinara. Na osnovu podataka koje je od službe poverenika dobio Dragan Marić, a u koje je Danas imao uvid, vidi se da je Šabić uputio 110 zahteva vladi, kao i da nijednom nije dobio povratnu informaciju.
Poslednji pravni korak koji poverenik Šabić, nakon izrečenih novčanih kazni, može da učini ako organ vlasti ili druga pravna lica odbiju da dostave tražene podatke na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jeste da uputi zahteve Vladi Srbije radi izvršenja njegovih rešenja. Po godinama, Šabić je u 2012. uputio Vladi Srbije devet zahteva, 2013. sedam, 2014. godine 22 zahteva, prošle godine 22 i ove 59 zahteva.
Tako je Er Srbija čak 21 put ove godine odbila da postupi po Šabićevim rešenjima, Telekom Srbija 18 puta od 2012, JP „Srbijagas“ 16 puta je odbila da postupi po rešenjima, od čega čak 12 puta ove godine, a tu su i Železnice Srbije sa osam puta – jednom u 2012, dva puta u 2014, jednom u 2015. i četiri puta ove godine. Razna ministarstva 11 puta nisu postupila po Šabićevim rešenjima – Ministarstvo finansija 2014, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 2013, Ministarstvo odbrane prošle i ove godine, kao i Ministarstvo pravde, dok je Ministarstvo privrede odbilo 2015, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo spoljnih poslova 2016, te MUP 2012. i 2014. godine da postupi po rešenjima poverenika.
Tu su i Advokatska komora Srbije, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. u Užicu, DIPOS doo Beograd, Ekonomski fakultet Kragujevac, Elektromreža Srbije, Fond za razvoj Republike Srbije u Nišu. Galenika a. d. u Zemunu, Gradska uprava grada Zaječara, Gradsko veće grada Leskovca, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, JKP „7. juli“ Batočina, Lasta“ AD, Beograd, Mesna zajednici „Pećinci“ u Pećincima, Metanolsko-sirćetni kompleks“ Kikinda, Opštinska uprava opštine Sjenica, Pozorište na Terazijama Beograd, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Uprava za finansije Niš, Ustanova „Gitarijada“ Zaječar, Viši Sud u Beogradu i Zastava oružje Kragujevac – jednom.
Gradski zavod za veštačenja u Beogradu, JP Elektroprivreda Srbije, – dva puta. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta u Beogradu i Komisija za hartije od vrednosti po tri puta, kao i Arhiv Srbije tri puta – 2012, 2013. i 2015. godine.
Što se tiče novčanih kazni, prva kazna koju Šabić može da izrekne je 20.000 dinara, a druga 180.000 dinara. Najviše je platila Er Srbija, jer je i najviše puta odbila da postupi po Šabićevim rešenjima – 4.200.000 dinara. Slede Telekom Srbija – 3.600.000 dinara, „Srbijagas“ 3.200.000 dinara, ministarstva 2.200.000 dinara i Železnice Srbije 1.600.000 dinara.
Slučaj Dragana Marića
Jedan od 110 zahteva Šabića upućenih Vladi Srbije, odnosi se na Telekom, odnosno na rešenje Poverenika doneto u korist našeg sagovornika Dragana Marića. Marić je od Telekoma Srbija zatražio da mu dostave, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, listing faks transmisija od 21. maja 2009. između Republičkog javnog tužilaštva (RJT) i Predsedništva Srbije. Prema navodima Marića, RJT je tog dana na faks Predsedništva Srbije uputio jedan dokument na njegovo ime, koji je, a na čemu Marić posebno insistira, oslobađajućeg karaktera, odnosno, osnov za poništenje presude K-14796/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je osuđen na 25 meseci zatvora. Podsetimo, tog 21. maja, Marić je ušao u Predsedništvo Srbije navodno sa bombama i pretio da će ih aktivirati.
Marić ističe očigledno nedopustivo stanje, u kojem Vlada uporno godinama odbija da izvršava rešenja Poverenika, umesto da bude obrnuto.
– Čemu, onda, institucija poverenika, ako građani i drugi zainteresovani, ne mogu da dođu u posed traženih informacija, koji su često i dokazi pred nadležnim organima, a koji, za mnoge „život znače“? Vlada svojim nečinjenjem, samo u ovih 110 slučajeva, namerno i voljno ometa pravdu, jer prikriva izrazito važne i osetljive podatke od javnosti, iz vrlo znanih razloga, sa nesagledivo velikom štetom po državu i njene građane – ukazuje Marić za Danas i dodaje da veruje da će pitanje ovih 110 zahteva poverenika upućenih Vladi Srbije biti deo agende Poglavlja 23, „a sigurno onog koji se tiče izvršne vlasti“.
„Lažno saopštenje“
Dragan Marić kaže za Danas da je Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu odbilo da mu dostavi kopiju saopštenja tužilaštva od 29. septembra kojim je VJT obavestilo medije i javnost da je podnosiocu zahteva, odnosno Mariću, dostavilo tražene podatke, jer je javnost obavestilo „telefonskim putem“, te da „ne postoji u pisanom obliku“. Marić je u novom zahtevu VJT-u tražio da mu dostave ime i prezime osobe, poziciju u VJT-u, koja je tog 29. septembra „telefonom izvestila javnost o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.