Vlada ignorisala 135 rešenja poverenika 1Foto: FoNet/Božidar Petrović

Od 2010. kada je izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama uređena obaveza Vlade Srbije da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika neposrednom prinudom, poverenik se Vladi tim povodom obratio 135 puta.

Nije mi poznato da je Vlada i u jednom od tih slučajeva zaista preduzela neke mere prinude. Ipak, nezavisno od toga neka rešenja su nakon obraćanja Vladi izvršena, pretpostavljam usled pritiska javnosti i sličnih faktora. Poslednji takav slučaj je, na primer, Gradski zavod za veštačenje i slučaj informacija o radu veštaka čija diploma je, kao falsifikat, dovedena u pitanje – ističe za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako podseća, Zakon o slobodnom pristupu informacijama kao glavni „mehanizam“ zaštite prava predviđa podnošenje žalbe Povereniku.

– Po zakonu rešenja Poverenika su konačna, obavezujuća i izvršna. To se u oko 95 odsto slučajeva pokazuje efikasnim, i u tom procentu se nakon obraćanja Povereniku prethodno uskraćena informacija dobija – ukazuje Šabić.

Međutim, kako naglašava, u preostalim slučajevima – ako apstrahujemo one za koje se na primer, tek na kraju postupka utvrdi da traženi dokumenti ne postoje, da su uništeni i slično – efikasnu primenu zakona trebalo bi da obezbede dva druga „mehanizma“, koja su pod kontrolom Poverenika.

– Jedan je, nakon što izrekne „penale“ u ukupnom iznosu od 200.000 dinara a to ne da efekat, obraćanje Poverenika Vladi da merama prinude obezbedi izvršenje rešenja, i on ne funkcioniše. Drugi je pokretanje prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica, što je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu, koji funkcioniše samo sporadično, selektivno, „kozmetički“ – objašnjava Šabić.

Vrhovni kasacioni sud nedavno je usvojio pravni stav po kome uskraćivanje adekvatnog odgovora tražiocu informacije predstavlja povredu ličnog prava, pa je tražilac informacije ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Šabić ističe da je vrlo zadovoljan tim stavom Vrhovnog kasacionog suda, koji je tako na najbolji način odgovorio na Inicijativu za obezbeđivanje jedinstvene sudske primene prave i jednakosti stranaka u prekršajnim postupcima koju sam mu uputio polovinom prošle godine.

– Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) predviđa obavezu organa vlasti da u roku od 15 dana postupi po zahtevu za slobodan pristup informacijama. Dakle, ili da postupi po zahtevu ili da ga, ako smatra da postoje zakonom predviđeni razlozi, rešenjem odbije. Ali, ono što ne sme, to je da ignoriše zahtev. To je ZSPIJZ izričito predvideo kao prekršaj – ukazuje Šabić.

Ali, dodaje, dok su neki prekršajni sudovi postupali su po zahtevima oštećenih za pokretanje prekršajnog postupka bez ikakvih posebnih uslovljavanja, neki drugi su to pravo počeli osporavati, nisu postupali po takvim zahtevima, nisu pokretali prekršajne postupke, odnosno pokretanje su uslovljavali prethodnim obraćanjem Povereniku ili tim da pokretanje postupka prethodno traže od nadležnog inspekcijskog organa.

– Vrhovni kasacioni sud je zauzetim pravnim stavom na pravi način odgovorio na „sporno“ pitanje. To osim principijelnog ima i sasvim praktičan značaj. Tokom godina u kojima nadležna ministarstva pravde i državne uprave uopšte nisu podnosila zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršioca zakona, mogućnost odnosno pravo da to čine podnosioci zahteva kao oštećeni predstavljala je zapravo jedini, kakav takav, mehanizam za otvaranje pitanja odgovornosti za kršenje zakona. Budući da je i danas praksa nadležnog ministarstva u vezi sa pokretanjem postupaka za odgovornost vrlo skromna, pravo oštećenih da to čine, i tako daju doprinos ostvarivanju principa zakonitosti, ni u kom slučaju nije za potcenjivanje – navodi Šabić.

Republičko tužilaštvo podnelo 15 tužbi protiv Šabića

Upitan šta se dešava sa tužbama Republičkog javnog tužilaštva (RJT) protiv njegove službe, a na inicijativu Ministarstva odbrane, Šabić naglašava da je od proletos pa do kraja prošle godine RJT podnelo čak 15 takvih tužbi.

– Nemam pouzdanih informacija o tome šta se povodom tih tužbi dešava, znam samo da sud nije odlučio ni po jednoj od njih. Iako mi je iz sadržine tužbi zaista sasvim nejasno kakvu je to navodno povredu i kog zakona Poverenik počinio ili koji javni interes je ugrozio do daljnjeg ću se uzdržati od komentara. Međutim, ipak moram reći da zaista bizarno zvuči podatak da je Republičko javno tužilaštvo samo u toku prošle godine podnelo protiv Poverenika više tužbi nego što su sva tužilaštva podnela optužnih akata ili zahteva za pokretanje postupka protiv svih prekršioca oba zakona koja Poverenik štiti od početka njihove primene. I to u situaciji u kojoj se oba zakona masovno krše, navodi Šabić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari