Vlada SAD profitirala od pozajmica bankama

Vlada je, prema navodima najpoznatijeg američkog dnevnog lista, ostvarila neto dobit u vrednosti četiri milijarde dolara, jer su neke velike banke koje su jesenas dobile obilnu pomoć već vratile dug uz propisanu kamatu. Osam najvećih američkih banaka, među kojima su i „Goldman saks“, „Morgan stenli“, „Amerikan ekspres“ i „Benk of Njujork melon“, već su, kako tvrdi „Njujork tajms“, u celosti vratile svoje dugove i isplatile odgovarajuće kamate.

List piše i da Ministarstvo finansija SAD računa i na dodatni prihod veći od tri milijarde dolara, tokom narednih nekoliko meseci, za račun isplate duga od strane takođe velikih banaka „JP Morgan čejz“ i „Kapital uan“. Samo na ime kamata, prema ranije odobrenim zajmovima, vlada bi od banaka trebalo da dobije oko 6,2 milijarde dolara. VoA podseća da su neki američki političari ranije kritikovali vladu zbog odobravanja velikih pozajmica domaćim bankama tvrdeći da novac poreskih obveznika nikad neće biti vraćen.

Londonski poslovni dnevnik Fajnenšel tajms piše da je i Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) zasad dobro prošla u istom poslu, jer je već ostvarila neto zaradu od 14 milijardi dolara, na zajmovima finansijskim organizacijama vrednim više stotina milijardi dolara. Oba lista ipak upozoravaju da će gledao na duži rok vlada i Fed verovatno biti u gubitku, jer će na kraju morati da otpišu potraživanje gigantskih budžetskih sredstava koja su utrošena na spasavanje nekih velikih i posrnulih američkih kompanija.

VoA ukazuje na to da se u podužem spisku kompanija koje su dobile ogromne sume da bi preživele finansijsku krizu nalaze i automobilski giganti „Dženeral motors“ i „Krajsler“, nekada najveća osiguravajuća kompanija u svetu – AIG – poludržavne hipotekarske korporacije „Fani mej“ i „Fredi mek“, kao i mnoge druge firme kojima je američka vlada u kriznom periodu odobrila pomoć u vrednosti više stotina milijardi dolara.

„Njujork tajms“ navodi primer dve velike banke – „Sitigrup“ i „Bank of Amerika“ – koje još imaju u svojim portfeljima loše hartije od vrednosti poreklom sa hipotekarnog tržišta – kao i druge loše finansijske instrumente čija tržišna vrednost je sada drastično opala. Ukoliko dve pomenute i druge banke ne nađu kupce za svoje problematične hartije, ti vrednosni papiri će preći u kategoriju „toksičnih“, što u praksi znači da će se dužnička agonija tih kompanija nastaviti, dok će državni budžet ostati uskraćen za ogromna finansijska sredstva, zaključuje se u napisu Njujork tajmsa.