Vlada SAD zaplenila snimke Asošijetid presa

U protestnom pismu ministru pravde Eriku Holderu, koje je potpisao Gari Pruit, predsednik i izvršni direktor AP, navodi se da „nema nikakvog opravdanja“ za uzimanje snimaka. Iako Agenciji nije rečeno koji su razlozi, u pismu se precizira da se uzeti snimci odlazećih telefonskih poziva odnose na članak AP-a objavljen 7. maja 2012. o operaciji CIA u Jemenu, koja je u to vreme sprečila plan Al-Kaide da digne u vazduh avion na letu za SAD.

Inače, AP je na zahtev Bele kuće nekoliko dana čekao da objavi tu vest, jer je operacija u Jemenu još trajala. Bela kuća je juče saopštila da „nije upoznata“ s tim slučajem, kao i da se ne bavi odlukama u vezi sa krivičnim istragama.

U pismu AP se, takođe, ukazuje da je reč o pozivima koji pokrivaju period od dva meseca početkom 2012, na dvadesetak linija, fiksnih i mobilnih, koje su koristili novinari i sama agencija. „Ovi snimci potencijalno otkrivaju komunikacije sa poverljivim izvorima tokom naših aktivnosti sakupljanja vesti, u periodu od dva meseca, obezbeđuju mapu puta za prikupljanje vesti i obelodanjuju informacije o aktivnostima i delatnostima AP-a o kojima vlada nema pravo da zna bilo šta“, naglašava Pruit. Inače, AP razmatra mogućnost da se obrati pravosuđu i traži od ministarstva da joj vrati sve snimke i uništi kopije.

S druge strane, američko ministarstvo pravde u saopštenju dostavljenom agenciji Frans pres nije odgovorilo na te optužbe već samo navodi da joj važeći zakoni omogućavaju da traži snimke i druge informacije od novinskih organizacija. „Pre nego što razmotrimo podnošenje zvaničnog zahteva, mi smo obavezni da unapred obavestimo organizaciju osim ako to ne predstavlja pretnju po integritet istrage“, precizira ministarstvo.

Američko udruženje novina saopštilo je juče da tajno uzeti snimci telefonskih razgovora pojedinih novinara i urednika AP-a predstavljaju „šok za američku savest“ i krše slobodu štampe koja je zaštićena Ustavom.

Pošto je u ponedeljak objavljeno oduzimanje snimaka AP-u, pojedini republikanski lideri kritikovali su administraciju da je otišla predaleko. Majkl Stil, portparol predsednika Predstavničkog doma Džona Bejnera, rekao je da je Prvi amandman „prvi s razlogom“. Ovakav razvoj događaja, prenosi Njujork tajms, predstavlja poslednji „sudar“ neke novinske agencije i federalnih istražitelja u okviru napora vlade SAD da se spreči otkrivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti i dolazi u trenutku sprovođenje agresivne politike administracije predsednika Baraka Obame protiv uzbunjivača i curenja informacija. Naime, pod predsednikom Obamom, šest sadašnjih i bivših vladinih zvaničnika optuženo je u slučajevima curenja državnih tajni, što je dvostruko više od svih prethodnih administracija zajedno.

Progon uzbunjivača

Erik Drajtser, analitičar iz Njujorka, kaže za rusku televiziju RT da monitoring Asošijejtid presa nosi šire implikacije, odnosno da se „ovakav vid nadgledanja koristi u svrhe progona, pre svega uzbunjivača“. „Radi se o prisluškivanju određenih novinara, ali ne sa ciljem da se dođe do njihovih razgovora, već do identiteta njihovih izvora“, ukazuje Drajtser. Iako se ovaj skandal povezuje sa slučajem u Jemenu, objašnjava sagovornik RT-a, Obamina administracija je više nego bilo koja prethodna odlučna u nameri da progoni uzbunjivače svih vrsta.