Vlada preko noći ubacila izmene u Zakon o elektronskim medijima: Novi udar na nepoželjne kablovske operatere i kanale

Naime, operatori će biti dužni da numerišu kanale kako je previđeno zakonom, uz obavezu da na prva tri mesta idu programi javnog servisa (RTS1, 2 i 3), a potom televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, B92 i Prva. Ono što je sporno je da će ako operatori ne postignu dogovor o ceni sa navedenim televizijama, nju odrediti Regulatorno telo za elektronske medije.

U postojećem odnosu „snaga“, odnosno znajući koliki uticaj vladajući režim ima na televizije sa trenutnom nacionalnom pokrivenošću, a kakav pak odnos REM ima i prema vlasti i prema navedenim televizijama, jasno je na čiju štetu će ići ove ubačene odredbe, i zašto ih je Vlada dodala preko noći, mimo znanja medijskih udruženja, organizacija i pojedinaca koji su učestvovali u izradi zakona.

Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji i član Radne grupe za Zakon o elektronskim medijima, ističe za Danas da tekst koji je bio na javnoj raspravi i koji su pisali, nije isti koji se sad nalazi pred usvajanjem, jer su u njega dodata još dva stava u članu 122.

Te dopune predviđeju da ukoliko operator i pružalac medijske usluge ne postignu dogovor o ceni, REM je taj koji će da cenu da odredi. Na pitanje kako će to u praksi da izgleda i da li će ista cena biti određena za sve operatore, Veljanovski kaže da je to sada nemoguće reći.

– Ta dva stava koje su dodali u član 122 zakona uopšte nisu bili predmet rasprave. Mi o tome nismo razgovarali, to apsolutno nije bilo predloženo dok smo radili na zakonu. To je uneto u zakon neposredno pred proceduru usvajanja u Vladi – navodi Veljanovski.

On ne veruje da će eventualno nametnute cene važiti isto za sve, već da će to zavisiti od slučaja do slučaja.

– Da li će REM imati neke parametre koji će to da ujednače ili ne, nemoguće je reći – ističe Veljanovski.

Na pitanje kakve posledice to može da dovede u praksi, naš sagovornik kaže da neka od te dve strane može da bude naterana da prihvati nešto što njoj ne odgovara, „što nije u redu“.

– Evropska praksa je da je dogovor o ceni prepušten tržištu, da se dve strane dogovaraju same bez ičijeg uplita. Ako se zakon kao takav usvoji, samo iz prakse možemo videti kako će to da izgleda – ukazuje Veljanovski.

Upitan o motivima za iznenadne izmene zakona, naš sagovornik kaže da o tome može samo da se nagađa.

– Verovatno i ovde volja vlasti treba da bude ostvarena na način da se obezbedi da će ona strana koja zadovoljava njene interese, biti u povoljnijem položaju – zaključuje Veljanovski.

Advokat Junajted grupe Miloš Stojković rekao je za N1 da suštinski veoma nezgodna situacija u koju se stavlja operator.

– Zato što vi zakonom određujete neki princip, zato što dajete ovlašćenja regulatoru da donese odluku kojom će naložiti da neki kanal bude ‘must carry’ – obavezan prenos. A tržištu prepuštate da odredi cenu i to tako da pružalac medijske usluge može da odredi cenu onako kako on misli da treba – navodi Stojković.

Takav slučaj se već dogodio u oktobru 2022. kada je Kopernikus, vlasnik Prve i B92 tražio astronomsko povećanje cene od SBB-a za prenos svojih kanala.

– U tom, uslovno rečeno, sporu su predstavnici REM-a stali prilično otvoreno na stranu pružaoca usluga, jer su govorili da u Srbiji ne postoji ‘must carry’ regulativa koja bi obavezala operatora da prenosi nacionalne kanale, što je bio jedan vid favorizovanja – ukazuje Stojković.

Programski direktor N1 Igor Božić kaže za Danas da izgleda da je vlast rešila da na mala vrata, bez javnosti, usvoji zakon koji bi ozbiljno uticao na vidljivost nezavisnih medija a verovatno i na opstanak.

– Naime, ako se dozvoli da REM određuje operatorima kakav redosled na listi kanala treba da bude, jasno vam je gde će biti N1. Ujedno, operatorima se nalaže da moraju da imaju nacionalne kanale i da za to operatori treba da plate tim (pro-vladinim TV stanicama) novac koji REM (politički obojen) odredi. To nije ni slobodno trzište, ni sloboda medija. U pitanju je ozbiljno narušavanje i ovo malo ograničene medijske slobode – ocenjuje Božić.

On podseća da ovi predlozi nisu viđeni u javnoj raspravi, da su se pojavili preko noći i nisu javno objavljeni.

– Do sada je vlast na sve moguće načine pokušavala da slomi slobodne medije: pritiscima, etiketiranjem, zloupotrebom u sprečavanju širenja distribucije SBB, a sada zakonski želi da se obračuna i to bez ikakve javne rasprave. Ako međunarodna zajednica bude blagonaklono gledala na ovaj pokušaj i dozvolila režimu da nastavi sa pritiscima, budućnost kritičkih medija u Srbiji biće na nivou onih u Rusiji – upozorava Božić.